Шанса у економској кризи

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић у ауторском тексту у "Волстрит џурналу" оценио је да  садашња криза, и поред свих проблема које је донела, представља шансу за земље средње и источне Европе да крену путем стабилнијег привредног раста.

Земље средње и источне Европе са правом се поносе напретком који су постигле током протеклих 20 година на плану реформи, али њихов прелазак са планске на тржишну привреду још није у потпуности завршен.

Финансијска криза, праћена успоравањем привредног раста у свету, избацила је на видело све области у којима те земље још морају да се поправе, наводи се у тексту, а од кључног значаја ће бити поравнање стања које је мађарски економиста Јанош Корнај назвао "преурањена социјална држава".

Велики број земаља је повећао издвајања, посебно за социјалне програме, далеко изван својих платежних могућности, наводи Јелашић и, као излаз, предлаже примену плана од пет тачака, који укључује реформу пензионог система, покретање расправе о трошковима здравствене заштите и образовања, враћање свих јавних издвајања на ниво "нормалне социјалне државе", јачање пореских органа и борбе против сивог тржишта и преиспитивање политике девизног курса.

Пет тачака плана

Пензиони систем у суштини спутава привреде свих земаља средње и источне Европе, које покушавају да обезбеде новац за исплату пензија све већем броју пензионера, који живе све дуже, од доприноса које плаћају запослени, којих је све мање, истиче се у тексту.

Номинални износ пензија, према Јелашићу, мора да буде сведен на ниво који ће бити одржив на дуге стазе, а неке земље ће морати да преиспитају прописе који одређују под којим условима је могуће добити пензију како би се број корисника ставио под контролу.

Гувернер напомиње да је у неколико земаља, међу којима је и Србија, мање од 20 одсто корисника пензија пре одласка у пензију радило 35-40 година, како је предвиђено законом.

Јелашић наводи, да је други значајан корак "рушење политичких табуа у вези са покретањем расправе о трошковима здравствене заштите и образовања".

Повећање реалних зарада 

Иако је у Србији током неколико протеклих година за здравство из државног буџета издвајан скоро исти проценат бруто друштвеног производа-око шест одсто-то у условима убрзаног привредног раста значи да је буџет Министарства здравља од 2003. године готово удвостручен.

Највећи део средстава отишао је на повећање реалних зарада, које су годишње расле за 10-15 одсто.

Укупни расходи су и када је реч о образовању константно на нивоу од око пет одсто БДП, упркос чињеници да просечан број ђака по одељењу константно опада.

Неопходно је и враћање осталих јавних издвајања на ниво "нормалне социјалне државе", који ће бити достигнут већом децентрализацијом и већим оријентисањем на тржиште, као и успостављањем равнотеже између државне и приватне иницијативе.

Према речима гувернера, власти морају да преиспитају читав низ својих задатака, од изградње путева до инфраструктурних пројеката, од социјалне помоћи до субвенција за предузећа, како би се расходи ставили под контролу, а новац пореских обвезника на најбољи начин искористио.

Јачање пореских органа

Као четврту меру, Јелашић предлаже јачање пореских органа и постављање борбе против сивог тржишта као главног приоритета, наводећи да ће проширивање пореског оптерећења и ефикаснија наплата пореза омогућити властима да лакше дођу до новца за подмирење својих обавеза, без наметања већих пореских стопа све мањем и мањем броју пореских обвезника.

Политика девизног курса текође мора да буде преиспитана, посебно у земљама у којима постоји фиксни девизни курс, с обзиром на све већу забринутост у вези са могућностима за ублажавање актуелних шокова само уз помоћ фискалних инструмената.

Девизни курс је од кључног значаја за постизање средњорочне и дугорочне стабилности, нарочито када су у питању мале и отворене привреде, наводи се у ауторском тексту гувернера НБС у "Волстирт џорналу".