Српско-хрватски дугови на ваги

Тужба компаније ИНА против Србије, због дела имовине приватизованог "Беопетрола", подстакла је расправу у Србији о повраћају имовине српских предузећа у Хрватској, која, према проценама српске стране, вреди више од две милијарде евра, објавио је хрватски Тпортал.

Укупна имовина на коју компаније из Србије, према проценама српске стране, полажу право у Хрватској, вреди више од две милијарде евра, а међу фирмама које највише потражују, како се наводи, истичу се "Нафтна индустрија Србије", "Јат ервејз", односно бивши ЈАТ, затим "Карнекс" у Врбасу, "Генекс", "Инекс", Српске железнице, "Симпо" у Врању и многе друге.

Према тврдњама из НИС-а, већи део тражене имовине, чија вредност се процењује на око 400 милиона евра, јесте продат, а бензинским пумпама управља ИНА.

Нафтна индустрија Србије планира да, судским путем, тражи повраћај 30 бензинских пумпи, затим одмаралишта у Ровињу, Макарској, на Хвару и Брачу, удео у Јадранском нафтоводу, неколико складишта и бројне пословне просторе у Хрватској.

"Најкапиталнија вредност односи се на ЈАНАФ, на нафтовод у којем је НИС учествовао и само у примарном пуњењу, мислим да је износ неколико стотина милиона долара", рекао је српски министар енергетике Петар Шкундрић.

Пре девет година, "Јат ервејз" поднео је тужбу против Хрватске и "Кроација ерлајнса".

"Имали смо пословни простор у скоро свим већим градовима Хрватске. Са тим средствима и имовином од око 60 милиона евра могли бисмо да обновимо флоту", рекао је Милан Цвејић, директор за корпоративне послове ЈАТ-а.

Тужба је за сада једино средство којим српске компаније могу да се боре за своју имовину у Хрватској. 

"Тужба је један од начина регулисања односа легалним путем, али је чињеница да је на састанку сталног мешовитог комитета у септембру 2009. године донета препорука којом се владама држава сукцесора препоручује да закључе билатералне споразуме", рекао је државни секретар Министарства финансија Слободан Илић.

Влада Србије предложила је текст споразума, али одговора из Хрватске, још нема.

И док поједини медији спекулишу да хрватске власти одуговлаче са потписивањем билатералног споразума, не иде им на руку јер су српска потраживања већа, у Министарству финансија кажу да ће Влада Србије настојати да дипломатским средствима убрза потписивање споразума. У току су припреме за преговоре, који следе после потписивања споразума о сукцесији.

И прехрамбена компанија "Карнекс", у власништву британског инвестиционог фонда "Ашмор", спрема се да своја складишта и локале у Ријеци, Сплиту и Загребу затражи судским путем, наводи хрватски Тпортал.

Већина имовине национализована

И хрватска и српска страна национализовале су већину имовине предузећа из других република. Уредбом Владе из 1991. године, Хрватска је национализовала 318 објеката у власништву правних лица, са седиштем на територији Србије, и дала их на располагање Хрватском фонду за приватизацију, који је већ продао 158 објеката.

Упркос нерешеним имовинским питањима, тај Фонд је, деведесетих година, покренуо продају имовине. До 2002. године, продато је 158 објеката, 30 је додељено на коришћење, за 40 зграда се воде спорови, док је 91 објекат слободан.

После протеста са српске стране, ХФП је, 2002. године, престао да продаје имовину Србије, наводи тај портал, указујући да је уследио захтев за повраћајем имовине и тужба међународном суду, у јесен 2003. године.

Како је у Србији процес приватизације текао спорије, продати су удели у само 32 фирме из бивших југословенских република, за укупан износ од 3,3 милиона евра. Када је Агенција за приватизацију Србије, пре две године, одлучила да прода знатнију имовину предузећа из бивших република која се налази у Србији, уследили су дипломатски протести, па је тај поступак обустављен.

На продају чека више од стотину фирми чији власници нису из Србије. Српска страна тврди да хрватске власти отежу са потписивањем билатералног споразума о решавању питања 'заостале имовине', управо зато што би требало да плате много већу одштету.

У Дирекцији за имовину Србије кажу да се тај спор може решити само на међудржавном нивоу, али истовремено, српским компанијама саветују да подижу тужбе за повраћај имовине, наводи Тпортал.