Слаб динар не одговора ником

Од почетка године евро је поскупео у динарима 11 одсто, швајцарски франак скупљи је 20 одсто, а амерички долар 22. Пад домаће валуте у односу на евро, у јавности је подгрејао приче да на слабљење динара утиче извознички лоби.

Извозници пак тврде да им, иако за своју робу произведену у Србији добијају евре, сваки пад динара повећава производне трошкове који поништавају добит. Сигурни добитници су једино банке, јер је већина кредита везана за стране валуте.

Фирма "Металац" из Горњег Милановца годишње произведе робе за 40 милиона евра, а 60 одсто оде у извоз.

Проблем је оно што продају у земљи. Цена робе коју продају на домаћем тржишту везана је за планирани курс од 100 динара за евро, а пад динара доводи их у ситуацију да не знају како ће завршити пословну годину.

"Ми у сваком тренутку имамо ненаплаћена динарска потраживања од преко милијарде динара. Познато је да су сви инпути везани за девизе, значи сви репроматеријали, па и енергија", каже Петрашин Јаковљевић, директор "Металца".

Једину уштеду извозници имају на исплатама зарада својим радницима. Ипак, јачи евро значи и мање плате, што опет смањује куповну моћ.

Скоком евра највише су погођени они који дугују у еврима, па економисти саветују да Народна банка донесе нове мере које би стимулисале задуживање у динарима.

Ипак, раст стране валуте помаже нашој економији јер подстиче извоз који расте брже од увоза, тврде економисти.

"Ми немамо могућности да повећавамо привредни раст унутар земље, него само продајући више на светском тржишту. Малопродаја и сад код нас опада и још увек је врло ниска", оценио је економиста Милан Ковачевић.

У НБС кажу да курс динара на садашњем нивоу обезбеђује довољан подстицај за раст извоза и усклађивање платног биланса.

Они не желе да прогнозирају кретање номиналног курса динара али на основу макроекономских показатеља сматрају да је курс динара благо потцењен.