(Не)профитирање од отпада

Србија рециклира много мање отпада него у другим државама и поред стратегије Владе за управљање опадом. Проблем није у недостатку погона за рециклажу него што нема ко да сакупља отпад.

После усвајања 16 закона из области екологије, Влада Србије донела је у и Стратегију управљања отпадом, која за наредних десет година дефинише политику државе у тој области.

Иако се код нас рециклира далеко мање производа него у другим европским земљама, и они који су отворили погоне за рециклажу немају довољно сировина. Проблем је прикупљање отпада.

Процењује се да се у Србији годишње прикупи свега једна трећина употребљеног папира. Тиме се баве углавном Роми.

Роми тврде да се сакупљање отпада не исплати и да то раде искључиво да би "имали за живот". У посао су укључене целе породице, које кажу да "папира за сакупљање има довољно али се не плаћа довољно".

Код нас се сакупи 30 одсто мање старог папира, него, на пример у суседним земљама. Тек понегде постоје рециклажна острва са посебним контејнерима за поједине врсте отпада, а неки прерађивачи и сами организују сакупљачку мрежу.

"Наш проблем је недостатак сировине, старог папира. Ми имамо тржиште, имамо производ који се тражи, али је наш основни проблем да нађемо довољну количину сировине, старог папира", каже Милош Љушић из Фабрике картона на Умци истичући да се преко 50 одсто сировине извози у Хрватску и Мађарску.

Празни погони за рециклажу

Слично је и са пластичном амбалажом која углавном завршава у рекама, а проблем је и сакупљање електронског отпада. Иако је у Србији регистровано више хиљада погона за рециклажу, свега неколико десетина то и ради.

Бојан Ђурић из Министарство животне средине, сматра да је најједноставније обезбедити 500. 000 евра или три милиона евра из неког инвестиционог фонда или од неког инвеститора и направити фабрику за рециклажу, међутим, потребно је не задржати се само на томе.

"Чиме ћете ви ту фабрику да храните то је питање којег се многи сете тек када уложе новац. Дакле, основни проблем у држави је недостатак сакупљачког капацитета односно недостатак инфраструктуре", каже Ђурић.

Део решења држава види у увођењу еколошке таксе и у превентивном деловању комуналне полиције.

Свега 60 одсто територије Србије покривено је организованим прикупљањем отпада. Да би се испунили сви циљеви предвиђени стратегијом управљања отпадом, према проценама Светске банке Србији је потребно милијарду евра.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи