Висока инфлација поскупљује кредите

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић упозорио је да је инфлација у Србији већа од пожељне, што неоповољно утиче на референтну каматну стопу, а тиме и на камате по којима се задужује држава, као и привреда и грађани.

"Држава је преузела обавезу да раст контролисаних цена ове године неће бити већи од 15 одсто, а већ је скоро достигнут тај ниво", рекао је Јелашић у интервјуу за агенцију Бета.

Јелашић каже да се НБС, за разлику од државе, придржава оригиналног плана циљане инфлације, али је због неспровођења свих буџетом предвиђених мера централна банка принуђена да и даље води рестриктивну монетарну политику.

Према процени Јелашића, да је досадашњи раст контролисаних цена, уместо 14 одсто био упола мањи, инфлација би, уместо девет одсто колико сада износи, била око шест одсто, а референтна каматна стопа девет или десет одсто.

"Важно је напоменути да највећи број раније предузетих рестриктивних мера фискалне политике има одложено дејство, односно да ће се ефекти замрзавања пензија и плата у јавном сектору осетити тек почетком или средином идуће године", истакао је Јелашић.

Теза да би смањење плата и пензија, у циљу смањења буџетског дефицита, довело до смањене тражње и продубљивања рецесије, како је оценио гувернер, нема економско оправдање.

Смањена инвестициона тражња  

"За економски опоравак кључно је да се не смањује инвестициона тражња, а не само потрошачка тражња", рекао је Јелашић и додао да је сада у Србији драстично смањена управо инвестициона тражња, за разлику од потрошачке код које је смањење минимално.

Смањење инвестиционе тражње, како је додао Јелашић, најбоље се види по томе што Србија не повлачи милијарду евра одобрених и ратификованих кредита од међународних финансијских институција, намењених одређеним пројектима, а који још нису спремни за реализацију.

"Влада, поред смањења плата и пензија и повећања пореза на додату вредност, што је предвиђено Меморандумом о економској политици, има и друге могућности да умањи буџетски дефицит, али је важно да мере које предузме буду ефикасне и да у кратком року дају резултате", рекао је Јелашић.

Гувернер је поручио да  држава, ако већ мора да се задужује, то чини у динарима, јер постоји значајна ликвидност унутар банкарског сектора, а буџет у том случају не сноси ризик везан за кретање курса.

Коментаришући предстојеће преговоре са Мисијом Међународног монетарног фонда, која у Београд долази у другој половини августа, Јелашић је рекао да ће бити много лакше ако до тада Влада буде имала јасну визију како ће се финансирати увећани буџетски дефицит.

"Централна банка од краја фебруара није продавала девизе да би смањивала притисак на девизни курс, али је питање шта ће се дугорочно дешавати, пре свега колики ће бити платни дефицит", рекао је Јелашић и додао да су девизне резерве земље тренутно око 9,5 милијарди евра.