Више кеш кредита са дужим роком отплате

До пре неколико година, грађани су срљали у готовинске кредите и тиме подстицали инфлацију, што је приморало Народну банку Србије да ограничи такву врсту задуживања, омогућивши банкама да одобравају кеш кредите са роком отплате до две године, уз обавезно учешће. Међутим, како је лична потрошња драстично смањена, банке су почеле да одобравају кредите и на дужи рок.

Поједине банке почеле су да одобравају готовинске кредите у динарима на период од пет до десет година. То је и најскупље задуживање, па су грађани од почетка године смањили дуг по том основу за чак 40 милијарди динара.

Има и оних који су чекали кеш кредит на дужи рок. За Анатолија Хетмана, на пример, то је велико олакшање.

"Узећу кредит како бих покрио претходне дугове по картицама и ранији кеш кредит, али рачунам да ће ми нешто пара и остати", каже Хетман.

За неке банке готовински кредити су права посластица. Ипак, готовина је свуда најскупља, па банке нуде различите услове јер је и ризик повећан.

"Разматрамо једно дуже ограничење, које ће бити покривено додатним средствима обезбеђења у виду хипотеке и жираната. Кад год је рок дужи, већи је и ризик са стране производа, али оно што је битније за клијенте јесте то да се ради о динарским кредитима и да ће рате бити мање", каже Небојша Ђорђевић из Алфа банке.

До сада су кеш позајмице одобраване на 24 месеца, најчешће са девизном клаузулом а сада се развлаче без учешћа.

На пример, за кредит од 50.000 динара на 60 месеци, уз месечну камату од 2,1 одсто, рата је око 1.500 динара. На 100.000 динара, рата би се дуплирала, а на позајмљених 250.000 хиљада, месечна отплата је 7.500 динара.

Професор Економског факултета у Београду Бошко Живковић сматра да Народна банка жели да релаксира банке, како би оне понудиле више кредита.

"Оно што може бити ризик, јесте утицај тих кредита на инфлацију, али за сада то не видимо као велику опасност јер је обим промета у малопродаји у перманентном паду", сматра Живковић.

Банке, тренутно, 120 милијарди динара држе у хартијама од вредности, и за то од централне банке добијају камату од око 13 одсто годишње.

Новим прописима, банкама је омогућено да део тог капитала преусмере грађанима преко кеш кредита са каматама које су далеко исплативије.