Гуверенер најављује јефтиније кредите

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је да је штедња за шест месеци ове године повећана за око 250 милиона евра, али и указао да је она мања у поређењу са истим периодом 2008. године, када је повећање износило и до 600-700 милиона евра.

Јелашић је рекао да банке последњих месеци, све више новца доносе из иностранства у Србију и да је штедња из иностранства повећана, што указује да ће и кредити бити нешто јефтинији и да се очекује да ће и новац бити нешто јефтинији, пре свега у последњем тромесечју ове године.

Јелашић је изјавио РТС-у да је највећи број банака кориговао марже и одлучио да их врати на претходни ниво.

Говорећи о препорукама НБС, о списку банака које крше уговоре и профитирају и које је требало од 1. јула да смање камате на кредите, Јелашић је рекао да се препоруке односе на нове кредите "и то ће бити од 1. септембра".

"Листа се односи искључиво на банке, везано за кредите који су одабрани у претходном периоду, а највећи број банака је у међувремену кориговао своје марже или ретроактивно, или ће у временском периоду сада то извршавати", рекао је Јелашић.

Гувернер је изразио наду да ће нови уговори бити много транспарентнији и најавио да ће уговори бити сада донети и важити од септембра, као и да ће грађани имати већу сигурност.

НБС против ретроактивног враћања маржи

Према његовим речима, НБС је против ретроактивног враћања и повећања маржи уназад.

Јелашић је указао да највећи број банака није променио марже, већ да је реч о мањем броју банака, које имају већи број клијената, да се у НБС посебно одељење бави заштитом потрошача. 

Говорећи о повлачењу друге транше зајма од ММФ-а и потреби ребаланса буџета, Јелашић је истакао да би то у данашњим условима било веома пожељно, пошто су приходи мањи од планираних, а расходи на нивоу планираних.

"Један ребаланс буџета би био свакако добар и то много пре него што још дође мисија ММФ-а", сматра Јелашић.

Према његовим речима, уколико та мисија дође у Србију крајем августа, преговори би могли потрајати и до краја септембра, тако да би све мере које се донесу имале ефекат на последња три четири месеца у години.

Гувернер је објаснио да девизне резерве тренутно износе око девет милијарди евра и да је тај предуслов испуњен, али да ће бити значајан проблем, који је везан за буџетски дефицит, који је, највероватније, на много вишем нивоу од планираног.

Коментаришући повлачење те друге транше, Јелашић је рекао да "аутоматског повлачења друге транше нема" и најавио да ће представници ММФ-а, владе и НБС проверити да ли је испуњен критеријум, који очито није испуњен и да је потребно размотрити шта је разлог.

Стабилан курс динара 

Јелашић је подсетио да је курс динара према евру стабилан још од средине фебруара и да се креће на нивоу од 93 до 95 и проценио да ће он зависити од тога шта ће влада предузети и на основу тога шта ће урадити ММФ и од прилива страних директних инвестиција.

Гувернер је најавио да ће НБС користити девизне резерве да не буде превеликих дневних осцилација, односно да тржиште функционише.

Говорећи о инфлацији, оценио је да су проблеми све већи , пре свега у погледу контролисаних цена, и да је циљ био да крајем године она износи "осам, плус, минус два одсто".

Јелашић је указао да чим се у већој мери повећају контролисане цене које су у надлежности државе, тим ће бити већи проблем да кумулативна инфлација буде на нивоу "осам, плус минус два одсто".

Гувернер очекује да ће инфлација бити много ближа горњој граници, а то је десет одсто, него средњој - осам одсто.