Американци у потрази за послом

Без посла у Америци је готово 15 милиона људи. У јуну је отпуштено још пола милиона Американаца и стопа незапослености попела се на рекордних 9,5 одсто.

Тако лоше по америчку радну снагу није било последњих четврт века што пут ка економском опоравку чини дугим и пуним препрека.

Американци су прошлог месеца масовно остајали без посла и стопа незапослености је највиша од 1983. године. Судећи по кретањима у економији, тешко да ће посао наћи на другом месту.

Иако има знакова опоравка, компаније неће да подижу трошкове и запошљавају нове раднике док год се не увере да је економија на чврстим ногама.

"Један од десет Американаца тражи посао. Можете да урадите шта год хоћете са бројкама са Вол стрита, они ће и даље тражити посао. И докле год их не вратимо да раде, они неће излазити и трошити", тврди бизнисмен Метју Рубел.

У неким америчким државама, стопа незапослености је и виша од десет одсто. Мичиген предњачи са 14 одсто, јер је највећи град у држави Детроит седиште посрнулих дивова аутоиндустрије.

"То се дало очекивати у деловима земље где аутоиндустрија има велики удео. Али тамо без посла остају и људи у трговини и сектору услуга и забаве", навео је аналитичар Џон Силвија.

На суморан извештај Министарства рада, који сигнализира да би опоравак економије могао да буде спорији, реаговала је америчка берза. Цене акција су пале.

Администрација Барака Обаме је на удару критика, јер је велики улог ставила на једну карту. Хиљаду милијарди долара уложила је у стимулативни пакет и рекламирала га као меру која ће створити нова радна места.

Запослени у калифорнијској државној администрацији још нису остали без посла, али имају разлога за протест.

Гувернер Арнолд Шварценегер неће да их плаћа три дана месечно не би ли решио мањак у буџету.

Калифорнија је због рецесије у мањку од 24 милијарде долара.