Већи буџетски дефицит није решење

Србија неће моћи да аутоматски повуче другу траншу средстава од ММФ-а, ако не испуни обавезе које је преузела. Један од кључних критеријума је висина буџетског дефицита, који ће бити знатно већи од договореног, упозорио Радован Јелашић. Повећањем дефицита не решава се кључни проблем, а додатно се увећава јавни дуг, истиче гувернер НБС.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић упозорио је да Србија неће моћи аутоматски повуче другу траншу средстава која јој је одобрио Међународни монетарни фонд ако не испуни обавезе које је преузела, а један од кључних критеријума је висина буџетског дефицита, који ће бити знатно већи од договореног.

У том случају, биће потребни додатни преговори са ММФ-ом, и тек по усвајању измењеног меморандума, моћи ћемо да повучемо другу додатну траншу средстава, изјавио је Јелашић у интервјуу Танјугу, поводом 125 од почетка рада српске централне банке.

Гувернер је подсетио да ни буџетске уштеде ни буџетски приходи нису на нивоу планираних, тако да ће се тим поводом највероватније "чути и одређене поруке током посете потпредседника ММФ-а Муриља Португала Србији у четвртак".

Буџетски дефицит крајем јуна, који је требало да буде 20 милијарди динара, највероватније ће бити много већи и поставља се питање на којој страни ће влада бити спремна да уради нешто у буџету, на приходној или на расходној страни, нагласио је Јелашић.

"Питање је шта је Србија спремна да уради, пошто се очито приходи не крећу као што је оригинално предвиђено, а законске обавезе везане за потрошњу, плате, пензије, трансфере морају да се поштују и то значи да се створио већи буџетски јаз него што је оригинално планирано", упозорио је гувернер.

"Ми, наравно, сматрамо да би било најбоље да се предузму додатне мере на расходној страни", нагласио је Јелашић, истичући да приликом предузимања мера за повећање прихода треба имати у виду како ће се то одразити на инфлацију.

Већи ПДВ-а и мање плате нису једино решење 

Према гувернеровим речима, у меморандуму Владе Србије експлицитно стоје наведене две опције за повећање буџетских прихода - повећање пореза на додату вредност и смањење номиналних зарада.

"Влада у том документу није навела друге алтернативе, али, наравно, алтернативе постоје", рекао је Јелашић, истичући да би требало размотрити и евентуалне уштеде у пензијама, образовању, здравству и другим јавним секторима, мада ће то имати позитивног ефекта тек после шест или 12 месеци.

"Проширењем буџетског дефицита не може се решити кључни проблем, пошто се очекује да ће постојећи ефекти кризе потрајати још", упозорава Јелашић.

Сваког месеца "који настављамо у постојећем макроекономском окружењу" значајно се повећава јавни дуг, јер се разлика између умањених прихода и истих расхода финансира из повећања јавног дуга у земљи или иностранству, објашњава гувернер.

Јелашић је указао да не може да предвиди услове које би ММФ могао да постави Влади Србије, у случају да тражи повећање буџетског дефицита, али да је, према искуствима из суседних земаља, најважније питање за шта ће то повећање бити искоришћено.

"Једно је питање већи дефицит, али је од тога још важнија структура тог дефицита, пошто повећање дефицита због потрошње није одговорно, не само према ММФ-у, него није одговорно ни према пореским обвезницима", навео је гувернер.

Било би добро, како наводи, да се значајно повећа инвестициона потрошња.

Плате и пензије реално све мање 

Јелашић је напоменуо и да ће пад бруто домаћег производа у овој години, према прелиминарним подацима, највероватније бити између онога што је планирано у меморандуму са ММФ-ом, односно два одсто, и најгорег сценарија од пет до шест одсто.

"Једно је питање у којој мери ће пасти БДП, а много је важније у ком временском периоду ћемо успети да се вратимо на претходни ниво", оценио је Јелашић, и додао да је Србија избегла најгоре и да не би требало да буде додатног погоршања.

Јелашић је указао да ће замрзавање зарада и пензија прави ефекат показати тек у другој половини ове године, а у још већој мери идуће године, јер, како је објаснио, "инфлација једе номиналне зараде и пензије и аутоматски смањује њихов реални ниво".

"То је оно на шта је НБС стално упозоравала, почев од краја прошле године када су биле повећане плате и пензије", подсетио је Јелашић.

"О овој мери ће се, верујте ми, још јако дуго причати сваког месеца и сви ће констатовати да овог месеца живе један до два одсто горе због оног што им је инфлација узела", нагласио је гувернер НБС.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
29° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи