Пад БДП-а од 3,5 одсто

У првом кварталу 2009. године реални пад бруто домаћег производа у односу на исти период предходне године износио је 3,5 одсто.

У сектору прерађивачке индустрије забележен је пад од 20,9 одсто, у сектору грађевинарства 14,4 одсто, у сектору вађења руда и камена 7,4 одсто, а у сектору трговине 6,2 одсто.

Позитивне стопе раста забележене су у сектору саобраћаја 10,7 одсто, у сектору финансијског посредовања 5,9 одсто и сектору осталих услуга - два одсто.

Највећи допринос негативној стопи раста бруто домаћег производа од 3,5 одсто у првом кварталу имали су сектор прерађивачке индустрије, сектор трговине и сектор грађевинарства, саопштио је Републички завод за статистику.

Спољнотрговински дефицит Србије 2,95 милијарди долара

Спољнотрговински дефицит Србије у првих пет месеци ове године био је 2,95 милијарди долара, што је 42,6 одсто мање него у истом периоду прошле године, саопштио је Републички завод за статистику.

Од јануара до маја извезено је робе у вредности од 2,98 милијарди долара, што је смањење од 34,3 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 5,93 милијарди долара, што је 38,7 одсто мање него у истом периоду претходне године.

Покривеност увоза извозом, износила је 50,3 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,9 одсто.

У првих пет месеци 2009. настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године, а главни фактор за то је светска економска криза, која је довела до пада привредне активности, како у свету, тако и у Србији, наведено је у саопштењу.

Пад извоза је последица и великог смањења цена примарних производа на светском тржишту, а који имају велико учешће у структури извоза Србије, док је главни узрок смањења увоза пад индустријске производње и домаће потрошње у Србији.

У извозу главни спољнотрговински партнери Србије појединачно били су Босна и Херцеговина са 349 милиона долара, Немачка - 337,6 милиона долара и Црна Гора - 299,9 милиона долара.

У увозу главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација са 838,4 милиона долара, Немачка - 708,5 милиона долара и Италија - 575,6 милиона долара.

Највећи дефицит са Русијом

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније - више од половине укупне размене, а највећи суфицит у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Ираком и Македонијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 497,7 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа.

У извозу Србије највеће учешће имали су одећа, углавном војни прслуци - 248 милиона долара, гвожђе и челик - 208 милиона долара, житарице и производи од њих - 179 милиона долара, обојени метали - 150 милиона долара и поврће и воће - 146 милиона долара.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу били су нафта и нафтни деривати - 475 милиона долара, природни гас - 449 милиона долара, друмска возила - 440 милиона долара, гвожђе и челик - 282 милиона долара и индустријске машине за општу употребу - 275 милиона долара.