Ћутали док су профитирали

Случај америчког берзанског шпекуланта Бернарда Мејдофа, који је осуђен на 150 година затвора због највеће финансијске проневере у историји САД, показује да су за такву превару криви сви од политичара и финансијских регулатора па до малих инвеститора, оцењује лондонски "Фајненшел тајмс" (ФТ).

Оцењујући да вртоглави обим те преваре захтева оштру казну, амерички обласни судија Дени Чин осудио је јуче Бернарда Мејдофа на 150 година затвора колико су и тражили тужиоци.

Мејдофови адвокати тврдили су да би 12 година било сасвим довољно да њихов 71-годишњи брањеник проведе остатак живота у затвору.

Мејдоф је током 20 година преварио на стотине индивидуалних инвеститора и добротворних друштава за више од 65 милијарди долара, у такозваној пирамидалној шеми, у којој је новцем нових улагача плаћао дивиденде онима који су се учланили пре њих.

Судија Чин је рекао да је "гажење поверења било огромно" и да се нада да ће таква казна одвратити друге од планирања сличних превара. Жртве у судници аплаузом су поздравиле изрицање пресуде.

Тврдећи да је деловао сам, Мејдоф се предао властима у марту и одмах признао кривицу, тако да му није ни суђено. Мејдоф се извинио присутнима у препуној судници рекавши да ће "са тим болом провести остатак живота".

Судија је у образложењу пресуде рекао и да током суђења није стекао утисак да је Мејдоф нарочито помогао тужилаштву у истрази, или да је током испитивања изнео комплетне податке о својим пословним подухватима.

 За превару потребно много "бабица"

Лондонски лист оцењује да Мејдофов случај показује како је за настанак такве преварантске финансијске конструкције било потребно много "бабица".

Пирамидалне шеме попут Мејдофове обично се сруше за само неколико година, јер је просто немогуће извући нова средства како би се исплатили ранији инвеститори.

Дужи период финансијског бума створио је својевремено плодно тле за разне врсте превара, током добрих времена мање инвеститора је тражило свој новац натраг, а компликовани инвестициони пакети, које нико није разумео, учинили су да високи профити које је нудио Мејдоф изгледају мање невероватно.

Ипак, кривицу за епилог треба тражити на више страна, оцењује ФТ.

Америчка Комисија за хартије од вредности, основана 1934. управо да би штитила инвеститоре, игнорисала је упозорења која су стизала, крив је и Волстрит на којем су директори неких водецих светских банака имали сазнања и сумње у Мејдофа, али их нису пријавили властима.

Лист пише и да су сумњали поједини крупни инвеститори који су фантастичне резултате бившег директора берзе "Насдак" приписивали инсајдерским информацијама, али нису имали ништа против профита који им је стизао.

Најзад, криви су и мали инвеститори који, заведени Мејдофовом ауром екслузивности, нису видели шта се крије иза "дима и огледала".

Политичари и финансијски регулатори данас исписују нове прописе и правила како се цела та прича не би поновила. Паметније би можда било да се ради на обнови старог доброг здравог разума и осећаја за реалност, закључује "Фајненшел тајмс".