Радници не одустају од штрајкова

У десетак градова Србије штрајкује више од две хиљаде радника, који најављују масовније и радикалније протесте. Не зна се колико људи не прима плату.

Према једној телефонској анкети, априлску зараду није добило 77 хиљада запослених, највише у прерађивачкој индустрији, производњи коже, текстила, обуће, гаса и нафте.

Србија је једина земља у Европи у којој је могуће да радници месецима не примају плату. Из тих разлога ови људи се одлучују на радикалне потезе.

У Новом Пазару човек је себи одсекао прст. У Крагујевцу је десеторо људи штрајком глађу угрозило животе. Радници два предузећа из Лапова блокирали су међународну пругу.

Председник Синдиката Независност Бранислав Чанак рекао је да такав вид протеста не могу да спрече и да синдикат интервенише када се штрајкачи јаве.

"Позивамо послодавца који нам се најчешће ни не јави. Позивамо инспекцију рада, и кад донесе решење не примењује се. Идете на суд, чекате пет до шест година, али је круг је увек затворен", рекао је Чанак.

Љајић: Није лако одговорити на очекивања радника

Економиста Дејан Ерић истакао је да држава треба да решава проблеме штрајкача, јер је она учествовала у приватизацији. Додао је и да менаџере треба мењати, а судови морају брже да реагују.

Министри не желе да говоре о томе ко је одговоран што радници у Србији не примају плату. Када се протести радикализују, пожаре, по правилу, гаси министар рада.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић каже да ће држава да ради свој део посла, да нико неће бити заштићен и нико не може да буде изнад закона.

Љајић је нагласио да није лако одговорити на очекивања радника да им држава реши проблеме.

Док држава, радницима, уместо пара, обећава да ће штитити њихова права, запослени без плате, из Крагујевца, Јагодине, Параћина, Новог Пазара, Суботице, Врања, Ниша, Београда, најављују нове, масовније и радикалније протесте.

Да радници не приме зараду дешавало се само још у Бугарској, пре уласка у Европску унију. У већини земаља важи Општа декларација о људским правима из 1948. године.

У Данској је закон још старији из 1926. године. По њему, послодавац може да не плати порез, али ако не исплати једну плату иде у затвор.

У Србији је Закон о раду иновиран пре четири године. И у њему пише да је послодавац обавезан да најмање једном месечно исплати зараду запосленом, у противном предвиђена је новчана казна до милион динара.