Простор за уштеде ограничен

Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је да је простор за значајније буџетске додатне уштеде крајње ограничен, штавише, да ће бити потребни огромни напори и одрицања да се остваре и оне уштеде које су већ усвојене.

Подсетила да је приликом усвајања ребаланса буџета за 2009. годину предвиђено смањење учешћа јавне потрошње у БДП за чак три процента, што је највеће смањење у новијој економској историји Србије.

"Хипотетички, једине позиције на којима би се могле остварити значајније додатне уштеде су смањење плата, пензија и јавних инвестиција, али то није ни економски ни политички одрживо", објаснила је Драгутиновић, указујући да би то смањило домаћу тражњу, што би имало за последицу продубљивање рецесије.

Одговарајући на питање да ли нам прети опасност да останемо без нове транше од 1,3 милијарде евра уколико не испунимо препоруке ММФ о смањењу плата у јавном сектору и пензија, она је рекла да ће се о томе договорити са ММФ-ом и подсетила да је прва повучена транша у износу од 800 милиона евра нетакнута.

Напомињујући да нема алхемије кад је смањење дефицита у питању, Драгутиновић је указала да ће "немали део дефицита нестати чим привреда почне да се опоравља" и да је, у сваком случају, неопходно или повећати пореске приходе или смањити јавне расходе или урадити и једно и друго.

Пакет пореских закона

Према њеним речима, Министарство финансија припрема пакет пореских закона који ће предложити Влади, а ради се о опорезивању дохотка грађана, добити предузећа и имовине.

"Уколико се усвоји, резултат ће бити нешто већи приходи, али уз много већу правичност. Најбоље време за њихово доношење је уз буџет за 2010. годину", објаснила је Драгутиновић.

Нагласила је да је потребно смањење јавних расхода, и то не "ад-хок" мерама, већ суштинским, као што су реформа пензијског система, која би, између осталог, укључивала дестимулисање превременог пензионисања, најбоље смањењем пензије, повећање старосне границе за одлазак у пензију и изједначавање старосне границе за пензионисање жена и мушкараца.

"Велике уштеде би се постигле и централизацијом система јавних набавки. Има простора за смањење трошкова у образовању, као и у здравству, променом начина финансирања", истакла је министарка финансија у интервјуу "Вечерњим новостима".

Изражавајући незадовољство пуњењем буџета, Драгутиновић је указала да ће већи пад БДП од планираног, али и одлагање примене неких мера или њихово разводњавање, имати за последицу да ће приходи бити мањи, а дефицит већи него што је то планирано.

Ниво прихода буџета у протеклом делу године је номинално смањен, а разлози за то су вишеструки, нарочито пад домаће тражње, истакла је она, додајући да су јавни приходи нарочито погођени падом увоза за око 25 одсто, јер су при увозу наплаћивани значајни приходи од ПДВ, акциза и царина.

Оцењујући досадашње мере Владе, министарка финансија је рекла да је ребалансом значајно смањена јавна потрошња, која неће бити већа од 41- 42 одсто БДП и да је, упркос томе, држава убризгала доста ликвидности својим мерама, о чему говори раст кредитне активности и, наравно, дефицит државе.

Драгутиновић је рекла да би волела да избегне нови ребаланс буџета на јесен, али да га ипак спрема за сваки случај, као и да се нада да ће инфлација до краја године бити једноцифрена.