Богати и сиромашни заједно о кризи

У седишту УН-а у Њујорку, почео самит на коме ће се представници богатих и сиромашних земаља први пут састати да би разговарали о утицају текуће глобалне економско-финансијске кризе. Српску делегацију предводи премијер Мирко Цветковић.

Цветковић је на Самиту оценио да је кључ изласка из светске економске кризе пружање финансијског подстицаја и подршке директним инвестицијама у земљама у развоју.

Премијер Србије истакао је да једна од тема које треба размотрити и чињеница да банкарски сектор кочи привредни раст у државама које треба да буду генератор глобалног привредног раста.

Током боравка у Њујорку премијер Србије имаће састанке с генералним секретаром светске организације Бан Ки муном, потпредседником руске владе и министром финансија Алексејем Кудрином и банкарским и берзанским менаџерима.

То је први скуп на којем се састају представници богатих и сиромашних земаља да разговорају о кризи. Омогућиће да се чује глас сиромашних земаља које је нису створиле, али су најтеже погођене.

УН упозорава на катастрофалне размере сиромаштва

Уједињене нације саопштиле су да је број гладних застрашујући. Милијарду људи или једна шестина светског становништва нема довољно хране.

У земљама у развоју храна је скупа и недоступна највећем броју људи, а светска криза је само погоршала стање.

Две трећине прихода одлази на основне намирнице. Због кризе не пристижу стране инвестиције, не отварају се нова радна места и затварају се постојећа, а хуманитарна помоћ се смањује кад је најпотребнија.

Светска банка каже да ће мањак од 700 милијарди долара у земљама у развоју проузроковати смрт и до три милиона деце у наредних шест година. Сваке године број сиромашних повећаваће се за 100 милиона.

Западне дипломате су, током жучних расправа уочи самита, оптужиле никарагванског председника Генералне скупштине УН да је покушао да преотме садржај тог скупа и претвори га у суђење светском капитализму.

Свештеник Мигел Д'Еското Брокман је рекао да није импресиониран таквим критикама. Брокман сматра да би најбогатије земље сада требало "да доведу у ред неред који су створиле за оне који имају најмање".

"Неопходно је да се потребе становника најугроженијих земаља озбиљно узму у разматрање. Надам се да нећемо још једном да им нудимо милостињу, него да ћемо учинити оно што морамо, а то је да им помогнемо да се носе с кризом кују нису они створили", изјавио је уочи скупа  Брокман.