Без смањења плата и пензија

Потпредседник Владе Србије и министар економије Млађан Динкић изјавио је да држава неће смањиати плате и пензије нити повећавати порез на додатну вредност, већ ће, услед мањка буџетских прихода, повећати буџетски дефицит и смањивати државну администрацију.

Динкић је на скупу на Београдској банкарској академији истакао да би, у условима кризе, смањење плата и пензија додатно смањило тражњу, док би повећање ПДВ-а значило "испумпавање" ликвидности из привреде.

Према његовим речима, Србија ће у кризним условима повећати буџетски дефицит, односно мало више се задужити и смањити државну администрацију, што значи да неће смањивати плате, већ број запослених.

Динкић је нагласио да је Србија далеко мање задужена од других европских земаља, напомињући да је просечна задуженост земаља ЕУ 100 одсто бруто домаћег производа, а буџетски дефицит је шест одсто БДП-а, што је дупло више од Србије.

Министар је оценио да је економска криза достигла врхунац крајем првог тромесечја ове године, а да је од тада дошло до стабилизације привреде на нижем нивоу.

Динкић је нагласио да ће за опоравак од кризе бити потребно време, највероватније од четвртог тромесечја ове године.

Последице кризе ће, према речима министра, бити банкрот фирми у реалном сектору, и то углавном у развијеним земљама, тако да ће се индустрија селити у земље са нижим трошковима производње.

"У наредним годинама ту видим шансу за Србију, зато ове године треба да смањимо бирократију и задржимо стимулативан порески систем", рекао је потпредседник Владе, наводећи да је "лек за кризу" више кредита из банака да би се подигла тражња и ослобађање потрошача и инвеститора нереалног страха.

Србија ће се извући из кризе "без великих оштећења"

Динкић је оценио да ће се Србија извући из кризе "без великих оштећења", а део индустрије из западне Европе преселиће се у нашу земљу у наредних неколико година.

Према његовим речима, стране директне инвестиције значајно доприносе привредном расту земаља, које су увозно и извозно зависне као Србија, тако да један долар инвестиција генерише три долара привредног раста, а једно радно место, једно до два радна места у домаћој индустрији.

Динкић је напоменуо да је до сада око 800 милиона евра италијанских инвестиција ушло у Србију, а Италија је међу првих пет инвеститора у нашу земљу.

Министар је указао да су инвестиције у почетку највише биле у финансијски сектор, тако да сада италијанске банке - "Интеза", "Уникредит", "Финдоместик" - заузимају 25 одсто српског банкарског тржишта, а осигуравајуће куће.

Динкић је навео да је "Фијат" подигао капацитет за производну аутомобила у "Застави" са 40 аутомобила дневно на 120, после обуке и унапређења пословних процеса, а очекује се да ће се од септембра производити 200 аутомобила дневно.

Динкић је истакао и да је у целој прошлој години "Застава" произвела 9.800 аутомобила, а у првих осам месеци ове године 20.000 аутомобила и додао да би у 2011. години требало да "имамо нов модел произведен у Крагујевцу".

ММФ: Повећање ПДВ-а није једина опција

Стални представник ММФ у Србији Богдан Лисоволик не искључује могућност да та међународна институција прихвати и друге мере владе за попуњавање буџета, ако се покажу као добре и да повећање ПДВ-а није једина опција.

Повећање ПДВ-а се најчешће помиње јер је, како је објаснио, тај порез најлакше наплатити.

Лисоволик је у Привредној комори Београда, на састанку са привредницима, рекао да је важно само да се те мере хитно предузму.

Препорука представника ММФ-а је да се, поред стратегија "гашења пожара" и краткорочних замрзавања, преиспита и могућност спровођења других реформи у сектору здравства, пензионих давања и образовања.

"Потребно је да влада разматра хитне мере, али да паралелно са њима ради на стратегији дугорочних реформи", подвукао је Лисоволик.

Подсетио је и да је обавеза Владе да уведе ред у "фискалну кућу", што значи да још више смањи издатке у сфери јавне потрошње, побољша пореску наплату, води рачуна о томе да не буде закаснелих плаћања државе према јавним предузећима, као и да се прати стање у корпоративном сектору и не ствара проблематичан "круг ликвидности".

Криза у Србији је настала и због ниског прилива капитала, али ММФ сматра да није најбоље време за велике приватизације, иако треба радити на њиховој припреми.

Привредни пад довео је до смањења буџетских прихода у првом кварталу ове године, али је, како каже Лисоволик, за изношење коначних оцена о привредним кретањима, још рано, јер ће се тек крајем јуна показати стварно стање у српској економији.