ЕУ о регулацији финансијског система

Шефови држава или влада Европске уније ће данас и сутра у Бриселу усвојити важне одлуке о регулисању финансијског система, као кључном кораку за решавање економске кризе, а одобриће и битне уступке Ирској да би се могао усвојити Уговор из Лисабона о преустројству институција и делотворнијем систему одлучивања у ЕУ.

Европски лидери су сагласни да је нужно учинити све да се досадашња одобрена огромна буџетска средства од преко 400 милијарди евра потпуно уграде у обнову банкарског система и "реалне" производне економије, с тим да се не иде у даље буџетско презадуживање и подстицање раста потрошњом.

Кључни став је, а на то је у писму лидерима ЕУ указао и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, да све мере буду у циљу очувања радних места и опоравка привредног раста.

Јер незапосленост у ЕУ и даље расте, инфлација је на нули, а производња још опада.

Велика "јабука раздора" је став већине да треба уједначити пореске системе и стопе, али то одбијају неке земље, попут Велике Британије, која тврди да би то погодило Лондон као велико светско финансијско средиште.

Уговор из Лисабона, о чему би поново на референдуму требало да се изјасне Ирци, би омогућио и да у редове Уније буду примљене нове чланице.

Чека се изјашњавање Ирске

Ирци би требало да се што пре изјасне на референдуму, и то пре него што би можда запретила опасност да у Великој Британији падне лабуристичка влада и на власт, на шта све упућује, дођу конзервативци који би оспорили усвајање Уговора из Лисабона.

Проблем је што чешки председник Вацлав Клаус није потписао одлуку парламента о ратификацији Уговора из Лисабона, а Клаусу блиски "европскептични" сенатори траже да се Уставни суд Чешке изјасни о томе да ли је тај темељни акт ЕУ супротан одредбама чешког устава.

Уступци за Ирску се односе на права на војну неутралност, забрану побачаја, посебан порески режим, пуну запосленост као циљ у ЕУ, као и јемство да ће Ирска у будућој смањеној Европској комисији задржати право на једног свог комесара.

Шефови држава или влада морају да се изјасне и о саставу будуће Европске комисије, при чему водеће чланице Уније подржавају поновну кандидатуру садашњег председника Комисије Жозе Мануела Бароза.

Страначке групације социјалиста, либерала и "зелених" у Европском парламенту су истакле кандидатуру бившег белгијског премијера Гија Верхофстата, замерајући Барозу да је био најпре превише близак политици америчког председника Џорџа Буша, а потом и да је дуго водио неолибералну политику и споро реаговао на избијање финансијске и економске кризе.

Важне теме сусрета су и напори да се остали партнери у свету приволе да пристану на смањење загађивања природне средине индустријским и другим штетним гасовима, што изазива погубне климатске поремећаје.

Пред европске вође се као тема наметнуло и питање масовне илегалне имиграције, нарочито на југу Европе.

Спољнополитичке теме у жижи заседања лидера ЕУ су партнерство с источним суседима, критичан развој у Авганистану и Пакистану, криза на Блиском истоку, питање нуклеарног наоружавања Ирана и заоштравајућа унутрашњеполитичка ситуација у тој земљи.