Има пара, недостају пројекти

Иако су са Уједињеним Арапским Емиратима уговорена два кредита од по 100 милиона долара за наводњавање и пољопривреду, нема довољно пројеката у које би тај новац могао да буде уложен.

Од 100 милиона за наводњавање, Србија може реализовати пројекте за 38 милиона, махом у Војводини. Србија у претходном периоду није искористила ни расположиви новац из европских фондова и институција, јер ни за то нема пројеката.

Србија је последња у Европи по обрадивој површини коју наводњава, са свега четири одсто. Газдинствима из околине Смедерева, Ниша, Алексинца, Лесковца потребно је да допреме воду до њива, али из тих места није стигао ниједан пројекат.

"Општина Житорађа није конкурисала, јер су захтеве подносиле пољопривредне струџне службе, локалне самоуправе нису имале мандат", објашњава Слађан Ракић из Општине Житорађа.

Градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић, пак, каже да ће пројекат којим ће конкурисати бити врло брзо спреман.

Тренутно у централној Србији постоје само два пројекта за наводњавање. Међутим, с почетком грађевинске сезоне, како сазнаје РТС, започеће рад на још 25 пројеката и они би требало да буду готови за 12 до 15 месеци.

Домаће фирме ће пројектовати и изводити радове на изградњи канала за наводњавање. Мачвани су међу реткима новац спремно сачекали.

Директор ВП "Сава" Мачва Драган Топаловић подсећа да су до сада државним средствима преко Дирекције за воде и ЈП "Србијаводе" радови започети пре две године.

"Ове године, ево, радимо две црпне станице, тако да се већ 2014. могу очекивати прве наводњаване површине. Уз кредит из УАЕ ми очекијемо да се убрзају радови на изградња овог система CSN6", наводи Топаловић.

Недостатак пројеката је био проблем и за европске фондове, па је тако од 4,5 милијарде евра зајма, који је Србији био расположив, искоришћена тек четвртина.

Папирологија заустаља идеје

У међувремену, за неке неискоришћене суме Србија плаћа и пенале. Пут од идеја, којих има, до спровођења често се заустави на папирологији, где се изгуби и по неколико година.

"Почевши од планске документације, да не може да се обезбеди локација. Пример је Интермодални терминал у Београду, који неколико година конкурише за европска бесповратна средства, а не можемо да их реализујемо, јер Београд још нема урбанистички план и нису решени имовинско-правни односи", објашњава Огњен Мирић из Канцеларије за европске интеграције.

Понекад и и кад имамо пројекте, питање је како распоредити новац - на крупне или мање поседе? То је дилема и за арпских 100 милиона долара. Власничка структура ту није проблем, већ уситњеност поседа. У Србији је просечан посед 4,5 хектара и четири пута је мањи од европског.

Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеврлић самтра да је на уситњеним поседима неопходно организовати пољопривреднике на специјализацију производње, како би користили инострана средства за нову технику и технологију производње.

"Друго, неопходно је удружити се у задруге, и треће, у Србији би требало да се формира тридесетак логистичких центара, који би служили као пунктови за откуп, препраду, дораду и пласман и дистрибуцију пољопривредно-прехрамбених производа", додаје Шеврлић.

Министар пољопривреде Драган Гламочић каже да пројекти морају бити распоређени територијално - и на северу и на југу, као и да морају обухватити и велика и мала газдинства.

"Изаћи ћемо са документацијом која ће бити потребна и ту ће пољопривредници имати шансу да предложе пројекте, а ми ћемо одабрати који су то пројекти ка којима ћемо усмерити средства", објашњава Гламочић.

Петина становника Србије живи од пољопривреде. Међутим, не можемо се похвалити продуктивношћу. На пример, немачки пољопривредник храни 152 становника, српски 18.