Антић: Напредак у градњи ауто-путева

Србија ће у 2014. години направити помак у градњи ауто-путева и достићи или приближити се европском просеку од 50 до 55 изграђених километара годишње, изјавио је Танјугу министар саобраћаја Александар Антић.

Говорећи о најважнијим пројектима у области саобраћајне инфраструктуре, Антић је истакао да очекује до 1. децембра расписивање тендера за Алпинине деонице на Коридору 10, затим расписивање тендера за прилазне путеве новом Жежељевом мосту до половине децембра, као и да би до краја године требало да почну први - припремни радови финансирани руским кредитом за железницу, који би пун замах требало да добију у току 2014. године.

Што се тиче путног Коридора 10, министар је задовољан садашњим активностима на изградњи аутопута на том европском правцу кроз Србију.

"Откада сам изабран за министра саобраћаја увели смо извођаче у посао на великом броју деоница, пре свега, мислим на деонице кроз Грделичку клусуру које су најзахтевније, најкомпликованије и траже највише времена", рекао је Антић, додајући да је на тим деоницама било много проблема по питању експропријације земљишта.

Према његовим речима, на правцу Коридора 10 кроз Грделичку клисуру ради се на највећем делу траса, уз свега неколико проблема.

Постоје одређени проблеми на деоници јужно од Врања, Српска Кућа - Левосоје, с обзиром на то да је та деоница испала из финансирања из грчког Хеленик плана, рекао је Антић.

"Грчка влада нас је обавестила да више није у могућности да финасира ту деоницу, тако да тих око осам километара се у овом тренутку не ради, али убрзано радимо на томе да обезбедимо финансирање и брз почетак радова", навео је министар.

На јужном делу Коридора 10 кроз нашу земљу према македонској граници, како је рекао Антић, ради се на свим деоницама осим на око 13 километара, који се припремају за радове.

Министар очекује да ће у наредних неколико дана бити пуштен у саобраћај ауто-пут између Врања и Бујановца на деоници Доњи Нерадовац - Српска Кућа у дужини од осам километара.

Антић је изразио задовољство и динамиком радова на деоници између Владичиног Хана и Врања.

Добро напредују и радови на источном правцу према бугарској граници где се, према његовим речима, ради на свим деоницама, осим у дужини око 22 километара између Пирота и Димитровграда због стечаја Алпине.

"Српска страна, Влада и 'Коридори Србије' су свој део посла урадили. Сагледани су сви изведени радови, квантификована њихова вредност и комплетна документација је упућена Светској банци, која је инвеститор на тој деоници и очекујемо од њих у наредних 10 до 15 дана да нам одобре расписивање новог тендера", рекао је Антић, додајући да очекује расписивање тендера до 1. децембра.

То ће омогућити да се следећа грађевинска сезона дочека са новим извођачима радова и да се тај део Коридора 10 коначно заврши.

Градња Жежељевог моста касни због извођача

Поводом градње новог Жежељевог моста преко Дунава у Новом Саду, Антић је рекао да није задовољан реализацијом тог пројекта који се финансира из европских ИПА фондова.

"Имамо велико кашњење на том пројекту, које је у највећој мери изазвано чињеницом да извођач радова шпанско-италијански конзорцијум показује немогућност да тај пројекат реализује у складу са динамиком и износима средстава по којем је тај посао добио", нагласио је Антић.

Додао је да се због тог проблема пре неколико недеља састао са шефом делегације ЕУ у Србији Мајклом Давенпортом и да се састанци на ту тему одржавају на техничком нивоу готово свакодневно како би се пројекат убрзао.

Према Антићевим речима, ти радови касне око 20 месеци, а за то није одговорна српска страна, односно "Железнице Србије", Република Србија нити град Нови Сад, што је ретка ситуација да кривица није на нама.

Када је реч о расписивању тендера за приступне путеве мосту, Влада Србије је на једној од претходних седница пренела у власништво граду Новом Саду парцеле које су биле неопходне да би се обезбедила потребна документација за расписивање тендера да би се добио квалитетан извођач радова који ће бити у стању да тај пројекат реализује, навео је Антић.

Руски кредит шанса за железнице

Говорећи о руском кредиту од 800 милиона долара, министар је истакао да је тај аранжман озбиљна шанса за наше пруге и железницу.

Антић је напоменуо да је највећи проблем што Србија нема одговарајућу планску документацију и пројекте за многе велике послове, због чега касни и реализација тог кредита.

"Очекујем да ћемо у 2014. години добити пројекат за рехабилитацију пруге према Новом Саду и добили смо озбиљно обећање из Саобраћајног института ЦИП да ћемо имати пројекат за рехабилитацију пруге према Бару, тако да ћемо у 2015. то моћи и да радимо", додао је Антић.

Када је у питању изградња другог колосека од Београда до Панчева и рехабилитација Панчевачког моста у Београду, завршена је сва документацију и прибављена грађевинска дозвола.

"Успели смо да обезбедимо наше учешће за активирање тог кредита, из буџетске резерве преко Министарства саобраћаја је обезбеђено 10,2 милиона евра, колика је српска обавеза за активирање кредита и очекујемо да Руси учине оно што је неопходно са њихове стране", навео је министар.

Антић очекује да ће уколико руска страна активира свој кредит до краја 2013. почети припремни радови на тој деоници, а да ће 2014. године бити година у којој ће се радови у озбиљној мери изводити.