Неискоришћени ИПА фондови

Предузећа из Србије не могу самостално да конкуришу за средства из Европских претприступних ИПА фондова већ их добијају преко домаћих комерцијалних банака. Мада су ти кредити често и дупло повољнији од тржишних, до њих могу да дођу само предузећа која имају капитала за банкарске гаранције. Послодавци предлажу да обновимо индустрију помажући успешним фирмама које немају имовину за банкарске гаранције.

Београдско ИТ предузеће је друга фирма у Србији по броју одобрених у односу на пријављене ИПА пројекте. Конкурисали су и за Европске ЦИП пројекте за конкурентност и иновативност предузећа. Са двадесет двоје запослених, годишње се пријаве за петнаестак пројеката. Прве успехе имали су у ИПА пројектима.

"Од 30 апликација имали смо шест успешних апликација и ти пројекти су заједно са нашим партнерима вредни око 20 милиона евра. Што се тиче ЦИП пројеката ту смо имали 100 одсто успешности, јер смо од три аплицирања добили сва три пројекта и укупна вредност тих пројеката је 30 милиона евра", каже Предраг Рајачић, директор развоја "Белит"

Привредна комора Србије организује Инфо дане када велики број предузећа упознаје са општим условима учешћа у тим програмима, представља успешне пројекте са гостујућим предавачима из Европске комисије.

"Заједнички анализирамо њихове идеје да видимо да ли се уклапају у оне теме која ЕУ намерава да финансира, да им помогнемо да нађу партнере и такође да им помогнемо у попуњавању апликационих пријава", истиче Наташа Кецман из Привредне коморе Србије.

Наша успешност у коришћењу ЕУ фондова ниска је у поређењу са Великом Британијом и Немачком које имају много више искуства, али смо конкурентни земљама региона, кажу страни експерти.

"Ако поредимо Србију са Хрватском или Словенијом, број и проценат успешности пројеката у Србији је већи него у Хрватској и много већи него у Словенији", каће Стефан Квори, стручњак за ЕУ фондове.

У Србији постоји више од 18 хиљада малих и средњих предузећа која добро послују, али не конкуришу за Европске фондове јер немају средстава за банкарске гаранције, кажу у Унији послодаваца.

"Управо када би покушали та предузећа да развијамо и даље, ми би у суштини кроз 5-6 година имали нешто што се зове реиндустријализација земље. Реиндустријализација није опоравак неких великих система него треба просто улагати у фирме које су здраве", сматра Драгољуб Рајичић, директор Уније послодаваца.

Код нас између 250-300 научника аплицира за пројекте ИПА фондова а најуспешније су биле компаније које сарађују са научним установама. За шест година коришћења Европских фондова, српска предузећа учествовала су у преко 200 ИПА пројеката, а одобрена средства Европске Уније су готово 50 милиона евра.