Савет: Штета од продаје "Беопетрола"

Продајом "Беопетрола" руском "Лукоилу" држава је оштећена за око 100 милиона евра, процена је Савета за борбу против корупције, рекла је чланица савета Јелисавета Василић, додајући да је извештај о приватизацији тог предузећа достављен Влади Србије.

Савет је извештај о приватизацији "Беопетрола" доставио Влади Србије 30. септембра ове године али, како каже, пошто влада није реаговала у року од осам дана, извештај је објављен на сајту тог тела.

Она је појаснила да је пакет акција друштвене својине "Беопетрола" продат на тендеру и да је уговор подразумевао купопродајну цену, инвестициона улагања и социјални програм.

Купопродајна цена је исплаћена али, како тврди Василићева, остао је споран инвестициони програм од 85 милиона евра.

У извештају Савета се наводи да је купац, "Лукоил", имао обавезу да инвестира 85 милиона евра у модернизацију компаније, још осам у социјални програм, и да све те обавезе обезбеди у целости банкарском гаранцијом. Међутим, "Лукоил" је предао гаранцију само на 41 милион евра, а узео кредите на додатних 117,2 милиона евра.

"Савет сматра да инвестициони програм није извршен, односно да није уплаћено 85 милиона евра на име инвестиционог програма", нагласила је Василићева у изјави Танјугу.

Она је додала да купац ("Лукоил") није имао новца за инвестициона улагања, па је од фирме коју је купио ("Беопетрола") добио кредит од 105 милиона евра и још један од 10,2 милиона евра.

То значи, како је навела, да је "Беопетрол" сам себе инвестирао, а не купац, јер купац није имао новца.

Василићева је нагласила да је још проблематичније то што се из извештаја Агенције за приватизацију није могло утврдити да ли је тај новац уложен у инвестиције.

"То значи све оно што је требало да буде инвестиција, градња нових пумпи, софтверски програми, тоалети, нисмо утврдили да је извршено. Чак то каже и Агенција у свом извештају", нагласила је Василићева.

Плаћање и оф-шор компанијама 

Она сматра да је држава оштећена за цео износ кредита, јер "Лукоил" неће вратити никоме новац ни држави, ни радницима, ни малим акционарима.

Савет је утврдио да је постојало и плаћање фирмама "Инконекс-ком" из Београда и "Ђовело трејдинг" са Британских Девичанских острва, за непостојеће радове.

"Са фирмом 'Инконекс-ком' закључен је уговор за изградњу и реконструкцију 132 бензинске пумпе. Исплаћена су 31,2 милиона евра, иако не постоје докази да је инвестиција извршена. За испоруку опреме ангажована је фирма 'Ђовело трејдинг', исплаћено јој је 24 милиона евра, али ни овде нема доказа да је посао обављен", додају у Савету за борбу против корупције.

Поред инвестиционих, "Лукоил" није испунио обавезе ни по основу социјалног програма, за који је требало издвојити три милиона евра. Како наводе у Савету, у извештају Агенције за приватизацију стоји да је, новац по том основу, намењен повећању плата, регреса, стипендија, отпремнина и друго.

Агенција је у својим извештајима, како наводи Савет, констатовала да се подаци које је доставио "Лукоил" и подаци из ревизорског извештаја не слажу, па се не може тачно закључити колико је средстава потрошено за те намене.

И поред тога што није имала све релеватне доказе о испуњењу обавеза, Агенција за приватизацију је обавестила "Лукоил" да је у целости извршио све обавезе предвиђене купопродајним уговором, наводи се у извештају Савета.

У "Лукоилу" је речено Танјугу да за сада не желе да коментаришу писање медија.