Читај ми!

Економија природних катастрофа

Глобални економски губици због природних катастрофа измичу контроли, упозоравају Уједињене нације. Штета, од почетка века, процењује се на око 2.500 милијарди долара. Највеће жртве су најмање развијене земље.

Уједињене нације бавиле су се проценом колико природне катастрофе утичу на светску економију.

Економски губици због природних катастрофа измичу контроли, упозоравају стручњаци УН. Од почетка века, штета се процењује на око 2.500 милијарди долара, а највише су на удару најмање развијене земље. Светска организација зато упозорава да је неопходно да пословни планови обухвате и процену ризика од непогода.

УН за губитке криве кретања у светској економији у последњих четрдесет година. У потрази за мањим трошковима производње, послови се селе по свету, али се не води много рачуна о томе да ли су та места на удару земљотреса, поплава и осталих природних непогода, као ни о последицама по светски економски ланац.

Генерални секретар УН Бан Кимун каже да је одговорност за смањење ризика од катастрофа на владама, али да ризик зависи и од тога где и како улаже приватни бизнис, од којег потиче од 70 до 85 одсто свих светских улагања у нове зграде, инфраструктуру и производњу.

"Сувише дуго пажња се поклања само брзом обрту капитала. Мора се разумети да смањење изложености ризику није трошак, него прилика да инвестиција буде привлачнија на дуги рок", истиче Бан.

Од десет националних економија које су највише изложене разорном дејству природних катастрофа, шест су азијске, међу којима су Бангладеш, Филипини и Мијанмар под "екстремним" ризиком.

Као да се природа поиграла, па је ризик је већи што су привреде неразвијеније. Не само да катастрофе повећавају јаз између њих и развијеног света, већ економије и друштва враћају и по неколико деценија уназад.

"Морамо да утврдимо начине мерења ризика и њиховог утицаја на светску економију и схватимо колико природне катастрофе утичу на финансијску нестабилност у свету", каже аналитичар Пол Клементс Хант.

Анкета у шест америчких градова показује да су три четвртине од 1.300 тамошњих предузећа прекидале производњу када је, због природних непогода, долазило до прекида телекомуникација и снабдевања водом и струјом. Међутим, једва 15 одсто њих има основни план поступања у таквим случајевима.

Уједињене нације упозоравају да се, иако се природне непогоде не могу избећи, свакако може спречити да прерасту у катастрофе. Само треба на време мислити о томе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
30° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи