Читај ми!

Словеначке терме рецепт за успех

Словенија је све препознатљивија по бањама у које је уложила пола милијарде евра. Kако не би изгубила трку у бањском туризму, примером Словеније требало би да крене и Србија, са 40 бања и преко 50 термалних извора.

Понекад одлазак у бању може да замени узимање лекова. У бившој СФРЈ у Словенију се ишло на скијање. Уласком у Европску унију, она је постала позната по бањама, односно термама. Има их 17, а у њихов развој Словенија је у протеклих десетак година уложила пола милијарде евра. Наша земља морала би више да улаже у бањски туризам, да не би изгубила трку са земљама региона.

До промене туристичког курса у Словенији, дошло је из практичних разлога. Наиме, због глобалног загревања, европске банке су престале да дају кредите или их одобравају по веома неповољним условима за улагања у скијалишта која се налазе испод две хиљаде метара висине.

Како су словеначки ски-центри углавном на хиљаду и по метара, Словенци су се преорјентисали на бањски туризам. И ту није крај њиховој практичности и пословности.

"Наши власници су словеначке фирме и Словеначка железница која има највећи део, као и други инвестициони фондови. Тако да је наше предузеће у словеначким рукама", каже Мојца Матко из "Терма Олимија".

Иако су у региону многе земље познате по бањама, наши туристи најрадије бирају словеначке терме.

"Пре свега ми смо веома добродошли као гости, друго, они су ниво својих услуга подигли на највећи могући степен тако да ипак одскачу и од Мађара и других околних земаља које имају исте овакве термалне изворе", истиче Мирко Баук из "Одеон ворлд травела".

У словеначким термама су углавном хотели са четири звездице, а у спа и велнес комлексе улаже се богатство и по 15 милиона евра.

У Удружењу бања Србије најављују боља времена за домаће бање након Самита балканских бања, који ће се одржати ове јесени у Аранђеловцу.

"Бањама Србије недостаје саобраћајна и комунална инфраструктура и бољи смештај. То инвестицијама може да се поправи па ћемо на самиту пробати да доведемо неке од инвеститора", каже Владан Вешковић из Удружења бања Србије.

Од 15 до 30 одсто бањских гостију чине они који су на лечење и опоравак дошли бесплатно преко словеначког Фонда за здравствену заштиту. Успешном пословању терми доприносе високоплатежни гости који врхунске спа и велнес третмане плаћају и више од 100 евра дневно.

За бање у Србији последњи је моменат да ухвате корак са европским бањама. Будемо ли им дали форе само још неколико година више се никада нећемо изборити за туристе. А то би била велика штета јер Србија има 40 бања, 53 термална локалитета и више од хиљаду изворишта минералне воде.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
31° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи