Пијачне цене подигле инфлацију

Оно што увелико осећамо по својим новчаницима регистровала је и статистика. У априлу цене су, мимо очекивања Народне банке, повећане за 0,8 одсто и 11,4 одсто су више него пре годину дана. Према званичној статистици највише су поскупели храна и безалкохолна пића, затим рекреација и култура, порасле су и цене у ресторанима и хотелима, здравству, а мало су поскупели и одећа и обућа.

Ипак, Центална банка остаје при рачуници да ће до краја године инфлација бити до 5,5 процената.

Није прошло месец дана од изјаве гувернера Јоргованке Табаковић да је инфлација под контролом и да је у протеклих пет месеци расла по 0,1 одсто, варљиви април донео је изненађење, инфлацију од 0,8 одсто и цене које су у просеку 11,4 одсто више него пре годину дана.

"Раст месечне инфлације, готово у потпуности, вођен је растом цена поврћа. Према нашој процени, раст међугодишње инфлације у априлу је привременог карактера и у наредном периоду очекујемо да ће инфлација наставити опадајући тренд", наведено је у Кабинету гувернера НБС.

Циљ народне банке, да на крају године инфлација буде до 5,5 одсто, за већину економиста је неостварив. У јулу нас чека повећање акциза на цигарете, затим поскупљење струје, а у октобру и комуналних услуга. Додатну неизвесност доноси курс.

Никола Тасић са портала Економија.орг рекао је да у зависности какав курс буде до краја године можемо очекивати да ће се инфлација кретати сразмерно томе.

"То је тешко остврив коридор који НБС брани, тешко остварив јер би требало да курс односно да динар доста добије у односу на евро да би се остварила та инфлација што лично сумњам. Што се тиче самог курса очекујем да буде стабилан зависи од активности страних инвестиција и политчке стабилности", навео је Тасић.

Ипак све опет, слажу се економисти, зависи од тога да ли ће и колико година бити родна.

Економиста Горан Николић каже да ако омане пољопривредна сезона онда нема спаса.

"Ризик је дакле што ће НБС по свему судећи ићи на смањивање камтане стопе то би могло мало да погура курс и да имамо већу инфлацију, то су ризици", навео је Николић.

Међутим, како је рекао, постоји шанса да после тако лоше пољопривредене сезоне када је храна поскупела 12 одсто да се то не понови и да раст цена хране од четири одсто максимално ове године, би могли да будемо близу таргета од 5,5 одсто до краја године.

Поскупљења је мање и због тога што нам је и куповна моћ све мања, а тачка у којој се поклапају мишљења економиста јесте да се ове године бољем животу не можемо надати.