Пореска реформа, "за" и "против"

Министарство финансија најављује пакет економских мера, поред осталог, и пореску реформу како би се убрзао привредни опоравак. Најзначајнија новина била би смањење пореза на зараду, а повећање пореза на имовину. 

Осамдесет одсто пореза на зараде иде у локалне касе, па због тога општине и градове брине најава смањења тог пореза на 10 одсто, и повећање неопорезивог дела плате на 11.000 динара. Подржавају веће пореско захватање на имовину. 

Иван Бошњак, члан Сталне конференције градова и општина каже да подржава веће захватање пореза на имовину нарочито правних лица, али све ове друге мере, требало би још једном размотрити.

"Сматрамо да би би подједнако требало да и републички буџет свој део прихода оптерети овим растерећењем", каже Бошњак.

Милица Бисић, саветник у Министарству финансија и економије каже да се настоји да приходи од рада, нарочито ниже зараде, буду растерећене, док релативно богати појединци, а то су они који располажу већим вредностима имовине, додатно опорезују или обухвате опорезивањем.

Док локалне власти сматрају да се наплатом пореза на имовину не може надоместити пад прихода од пореза на зараде, подаци немачке организација ГИЗ, показују да за то има простора.

"Показало се да општине убирају између 20 и 40 одсто пореза на имовину, то је један ресурс који оне не користе за сопствени развој", каже Александар Грунауер из организације ГИЗ.

Јасна рачуница Уније послодаваца 

Док општинари прерачунавају шта губе, а шта добијају пореским новинама, у Унији послодаваца имају јасну рачуницу.

"Уштеду од укупно 12,8 милиона евра у привреди годишње, што преставља уштеду од око 70 динара по плати једног запосленог у Србији", каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца.

Међутим, у Асоцијацији малих и средњих предузећа сматрају да то не може да подстакне привреду коју гуши раније повецање ПДВ-а што, како се показало, није дало жељени ефекат ни по буџет.

Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа каже да кад год не постоји системско решење оно изнуђује импровизације, и да смо сада ушли у бесконачан низ импровизација са потпуно непредидивим економским последицама.

"Држава покушава да смањи буџетски дефицит у условима врло неповољних привредних кретања, што до сада као сто видите никоме у Европи није успело, ни у Португалији, ни у Шпанији, ни у Француској", каже економисза Зоран попов. 

Приходи буџета у протекла четири месеца мањи су од планираних, првенствено због пада пореза на добит и ПДВ-а. У таквој ситуацији Министарство финасија најављује да ће буџет морати да устеди 30 милијарди динара.

Половину тог износа оствариће смањењем дотације пензијском фоду, јер ће због повећања доприноса за два одсто порасти приходи Фонда. 

"Две су ствари постигнуте, једно је да се повећају приходи пензијског фонда, за око 15 милијарди динара, то занчи да су отприлике толико и мањи порески приходи, где ће се и губитци буџета, далимично деле и на добитке привреде", каже Бисићева.

Није обелодањено како ће се још штедети, у сваком случају, надлежни казу да се повишица плата и пензија, која стиже овог месеца, не доводи у питање.