Сигурно плаћање интернетом

У Србији је прошле године издато око 25 милиона платних картица од којих је половина у употреби.

Сматра се да је Србија углавном сигурна за обављање трансакација путем интернета односно плаћање платним картицама, рекао је Танјугу главни полицијски инспектор у Одељењу за борбу против високо-технолошког криминала МУП-а Србије Бранислав Веселиновић.

"У порасту је и плаћање преко разних сервиса на интернету, али можемо рећи да је Србија сигурна као тржиште за употребу тих платних картица", рекао је Веселиновић и указао да већи проблем представљају злоупотребе које чине страни држављани.

Веселиновић је навео примере да су претходних година грађани Румуније, Македоније и Бугарске током летње сезоне у групама одлазили на приморје и на банкоматима постављали аутомате, односно системе за скидање записа са магнетних трака платних картица, и приликом проласка кроз Србију подизали готовину.

Гранична полиција је недавно ухапсила два румунска држављанина који су покушали да пређу границу са уређајима који служе за скидање података са платних картица, а у Нишу пре две године подигнуто 20 милиона динара са неколико платних картица уз помоћ уређаја за "скидање" података, навео је Веселиновић.

Недавно је, према његовим речима, и једној радњи беле технике начињена штета од више од 1,5 милиона динара, а платне картице које су употребљене за то су са територије САД.

Веселиновић је навео да је најчешћи начин за злоупотребе такозвани "фишинг", односно креирање лажних веб страница путем којих се долази до информација о власнику, пин бројевима и другим подацима, као и "скининг" уређаји који служе за "узимање" података приликом подизања новца са банкомата.

"На територији Србије, пре неколико година имали смо случај фишинг сајта, који је направио наш држављанин, али на сву срећу није коришћен у нашој земљи", навео је саговорник Танјуга.

Говорећи о мерама заштите, Веселиновић је оценио да је добро што се банке све више орјентишу на израду платних картица са чипом, а мање на оне са магнетном записом па самим тим долази до мањих злоупотреба.

Као најсигурнији начин, Веселиновић је навео такозвани "3 Д секјур" систем, који уводи све више банака, а који има најсигурнији начин идентификације и користан је за проналажење оних који чине евентуалне злоупотребе.

Највећа казна за дела таквог типа је до пет година затвора.