Кипар, спас банака плаћају инвеститори

Велики депоненти банака на Кипру могли би остати и без 60 одсто свог улога, што је далеко више него што је првобитно процењено по Европском пакету помоћи финансијском сектору те земље којој је запретио банкрот.

Централна банка Кипра саопштила је ће они чији су улози већи од 100.000 евра изгубити 37,5 одсто новца, јер ће у том износу бити претворени у акције банака. У другој фази, депоненти могу изгубити још до 22,5 одсто вредности улога, зависно од тога шта стручњаци утврде да је потребно да би се подржала резерва банке.

Претварање улога у акције банака би теоретски требало да омогући да власници-улагачи на крају поврате сав свој новац. Али, акције банака сада имају малу вредност, те је неизвесно када ће и да ли ће икада, акције достиће вредност једнаку садашњем губитку депонената.

ЕУ захтева да велики депоненти у две највеће комерцијалне банке - "Банци Кипра" и "Лаики банци", поднесу губитак, како би тиме учествовали у помоћи посрнулим банкама за шта је потребно укупно 16 милијарди евра.

Кипарски званичници су раније рекли да би велики улагачи "Лаики банке" коју ће преузети "Банка Кипра", могли да изгубе чак 80 одсто вредности својих улога. Велики улагачи "Банке Кипра" ће изгубити "само" 30 до 40 одсто.

Аналитичари сматрају да би наметање већих губитака клијентима "Банке Кипра" могло додатно да "исцеди" већ обогаљено пословање, док земља покушава да обнови банкарски сектор у замену за међународну помоћ.

"Већина штете биће нанета предузећима која држе новац у тим банкама" за плаћање добављача и запослених, рекао је Софронис Клиридис, професор економије на Универзитету Кипра.

Страх од повлачења руског новца

Пошто се пословање смањује, Кипар би могао потонути у још дубљу рецесију, оцењује Клиридис.

Страхује се да ће се велики депоненти - укључујући и многе богате Русе и њихова предузећа, сасвим повући с Кипра када власти за око месец дана укину привремена ограничења банкарских трансакција.

Кипар је у понедељак прихватио да улагачи у банкама који имају улоге веће од 100.000 евра, допринесу финансијској помоћи што је био услов да му зона евра и Међународни монетарни фонд дају 10 милијарди евра кредита.

Потребно је да Кипар "нагребе" укупно 5,8 милијарди евра свог доприноса да би добио ту помоћ за своје банке.

Док су се политичари две недеље погађали о томе, банке су биле затворене, а поново, уз рестрикције, раде од четвртка.

У страху да ће улагачи масовно пожурити да узму сав свој новац када се банке отворе, кипарске власти су увеле низ ограничења, укључујући границу дневног повлачења од 300 евра за појединце и 5.000 евра за предузећа. То је први случај такозване капиталне контроле у 14-годишњој историји зоне евра.

По споразуму са ЕУ и ММФ о помоћи, друга највећа банка Кипра "Банка Лаики" која је највише оштећена као власница обезвређених грчких обвезница и сумњивих кредита, дели се тако што из ње у "Банку Кипра" одлазе здрави послови, а неквалитетни кредити и "токсична средстава" остају у "лошој банци" која "иде под лед".

Економиста Стељос Платис одбацио је читав план спасавања као "потпуно погрешан" и критиковао партнере Кипра у зони евра због инсистирања на преношењу невоља "Банке Лаики" у "Банку Кипра".

Професор Клиридис је рекао да изгледа да су Немачка и Финска хтеле пропаст Кипра као међународног финансијског центра, док је шеф Еврогрупе, холандски министар Јерен Дијселблем, хтео да Кипар буде "заморче" за упозорење свима осталима да европски порески обвезници више неће преузимати терет спасавања проблематичних банака.

Међутим, министар финансија Немачке Волфганг Шојбле је оспорио ту оцену, инсистирајући у интервјуу за Билд, објављеном у суботу, да "Кипар јесте и биће посебан, изолован случај", а не пример метода за будуће европске програме помоћи.