Да ли су домаћа вина скупа?

Упркос инвестицијама и државне помоћи у виноградарство и винарство, подизању нових засада лозе и подрума за производњу, вина из Србије су и до двадесетак одсто скупља од истоветних, страних. Винари тврде да није тако јер, кажу, ипак није реч о винима истог кавлитета и упозоравају на високе трошкове домаће производње.

Ускршња трпеза не може се замислити без доброг вина. Цене вина малих винарија, код нас су, међутим, често веће од оних која нам стижу из Шпаније, Француске, Италије или Чилеа.

Држава је у последњих десетак година помогла виноградарима у подизању нових засада са више од милијарду и осам стотина милиона динара. Тим послом почели су да се баве и они који пре тога нису гајили винову лозу.

Из аграрног бужета добили су новац за куповину калема, стубова и жице.

Захваљујући и подстицајима Државе у последње време подигнуто је око две хиљаде хектара нових винограда. Пре четири године регистровано је 250 произвођача вина.

Винари тврде да су наша вина скупља због трошкова производње и да су најчешће квалитетнија од оних из увоза.

Иначе, бутељка црвеног вина малих винарија продаје се по цени од око хиљаду динара. Добри познаваоци вина кажу да су рецимо француска вина сличног квалитета јефтинија за двадесетак и више процената.

"По мени су у предности увозна вина која су далеко, далеко јефтинија у набавној цени иако то нису вина истог кавалитета", истиче Саша Јовић, произвођач вина.

У последње време надлежно министарство не помаже као пре, кажу они који подижу нове засаде винограда. Иначе, за хектар винограда потребно је издвојити до 15 до 20 хиљада евра.

"Објективно тврдим да вина домаћих произвођача заиста нису скупа, једноставно су укалкукисани изузетно високи трошкови производње", каже Гвозден Раденковић из Удружења виноградара и винара Србије.

Има произвођача који наводе разлоге зашто тврде да су вина истог квалитета из нових винарија скупља од иностраних.

"Уложен је велики капитал. Можда су винари хтели мало брже да поврате тај новац, па су подигли цене више него што треба", каже Милутин Стојшић, произвођач вина.

Слободан увоз и тржиште Европске уније натерао је произвођаче у Словенији да посебну пажњу посвете квалитету вина јер га он води до купаца.

"Више продајемо ван. Цене смо поправили. Имаш и оних подрума који су пропали због квалитета. Нису схватили озбиљно посао док су били заштићени па су претерали с ценама и посао је пропао", сматра Душан Кристанчич, произвођач вина из Нове Горице.

И наше тржиште се све више отвара за винаре из Европе, Америке, Аустралије и Јужне Америке.

У тим земљама виноградарство и винарство су такорећи индустријска грана са својим законима.

У цену вина не смеју да се укалкулишу нестручно пословање или пропусти у винограду и подруму. Узгој лозе и нега вина траже велико искуство и знање без кога нема ни зараде.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи