Све очи упрте у ФАП

Југозападна Србија, подручје у коме живи више од 250.000 људи, некада један од развијенијих индустријских делова земље, данас готово да нема индустрију. Број пензионера и незапослених је изједначен, а одлив становништва, у потрази за послом, велики. Осам општина тог краја заједнички покушава да привуче инвеститоре и, уз помоћ државе, оживи индустрију, пољопривреду и туризам.

Више од 40.000 људи око Лима живело је од "ФАП"-а. И "Мерцедес" је склапање теретних возила поверавао прибојским металцима. Данас је у "ФАП"-у 1.100 радника, фирма живи од помоћи државе и годишње испоручи до 70 возила. Већина фабрика које су радиле за некадашњег гиганта, не постоји.

Председник Општине Прибој Лазар Рвовић каже да једно возило има 2.000 позиција, а да се од тога увози само мотор и мењач, све остало може да се производи на територији наше државе.

"Онда то аутоматски покреће и Слогу из Нове Вароши, од Петолетке Трстеник до Полиестера у Прибоју. У питању је читав један низ субјеката", лаже Рвовић.

У том ланцу је и "Фапова ливница" у Пријепољу. Уз посртање тамошње хемијске индустрије Елан, град је у кратком року остао без 10.000 радних места. Због тога су и очи Пријепољаца упрте у "ФАП".

Председник Општине Пријепоље Емир Хашинбеговић каже да имају добру вољу, али без озбиљног стратешког партнера и учешћа државе, тај проблем се не може решити.

Сјеница не очекује бољитак од индустрије, јер је никад није имала, али наде полаже у туристички потенцијал, лепоте Пештера и Увца. Због пласмана здраве хране са тог подручја, основан је Регионални центар за развој пољопривреде и села.

Председник Општине Сјеница Хазбо Мујовић наводи да се од донације из ЕУ и донације Чешке владе прави лабораторија за испитивање производа који су у задње време брендирани - сјеничкпг сира и пршуте.

У тој општини ускоро ће студирати будући агрономи, а план је да студије у завичају обезбеде и за будуће ветеринаре. Нетакнута природа је предност, али и мана, као у случају "Парка природе Голија". Општинари кажу да инвеститори дуго чекају на дозволе које стижу са републичког нивоа.

"Голији припада пет општина, то један велики простор где смо сви појединачно заинтересовани и морамо да се ујединимо и да нађемо заједничког стратешког партнера, не ми и Пазар, Ивањица посебно, већ сви заједно", истиче председник Општине Рашка Вулић Пашајлић.

Економски интерес је заједнички и изнад свих дневно-политичких размирица, оцењују у невладином сектору.

Аида Ћоровић из невладине организације "Урбан ИН" каже да не треба да се ради једна стална замена теза на етничком нивоу да замагљује неке друге ствари, већ да се о том региону говори по добру и да ће то сигурно бити заједнички пројекат.

Помоћ државе неопходна је првенствено због неразвијене инфраструктуре. То су општине у којима су плате и пензије, по правилу, најниже, а општински буџети без новца за веће инвестиције.