Читај ми!

Форбс: Милијардери ће доћи у Србију

У Србију ће доћи милијардери чија имена се објављују на листи магазина "Форбс", каже у ексклузивном разговору за РТС Кристофер Форбс. Да би привукла више инвестиција, према Форбсовом мишљењу, Србија мора више да ради на побољшању угледа у свету.

Много је погрешних схватања о Србији, оцењује у интервјуу за РТС Кристофер Форбс, потпредседник компаније Форбс, и најављује да ће постепено колегама у пословној заједници и пријатељима објаснити да треба још једном да размисле о Србији. За Око економије каже и да гарантује да ће бар један милијардер са Форбсове листе инвестирати у Србију, али не и када ће се то десити.

Господине Форбс, ретка је привилегија бити на листи Форбс магазина, али је и ретка привилегија угостити члана породице Форбс у Србији. Дакле, зашто Србија?

- Добио сам позив од премијера. Наша породица вуче корене из Шкотске, ато значи: кад вас позову - ви прихватите.

Како вам је у Србији?

Топло су ме дочекали, сви су били веома пријатни, обишао сам велики део земље, упознао неке значајне и занимљиве људе и једва чекам да својима код куће испричам како је овде.

Шта ћете им рећи?

Да, ако имају среће као ја, можда могу да посете Србију у скорије време.

Током протекла четири дана имали сте много састанака са српским званичницима. Добили смо поруку од српског премијера да ћете ви бити промотер Србије.

- Не морам да будем промотер, само да испричам како јесте. Има много погрешних схватања о Србији и радујем се што ћу постепено колегама у пословној заједници и пријатељима моћи да објасним да треба још једном да размисле. Да овде има могућности за посао, прилика за туризам, нека погрешна схватања треба да се промене.

О чему то треба још једном да размисле?

- Пошто је Форбс углавном пословни часопис, причаћу им о пословним шансама. Имао сам задовољство да упознам директора Телекома, ЕПС-а и менаџера нове "Фијатове" фабрике. Има прилика на различитим фронтовима, и то ћу поделити са људима које упознајем на конференцијама, пословним ручковима током својих путовања по Америци.

Шта је највећи потенцијал Србије, у економском смислу?

- За почетак треба да убедите људе да преиспитају слику о вама, не само у Америци већ и у Азији и другим деловима света. Да дођу и провере могућности које постоје. Стратешки, земља има одличан положај, има веома добре споразуме о слободној трговини и са Истоком и са Западом. Мислим да људи нису свесни колико је овде радна снага добро образована. Многих ствари људи још нису свесни.

Поменули сте да сте посетили Фијатову фабрику. Мислите ли да ће Фијат бити примљен на америчко тржиште?

- Да, "фијат 500" већ добро пролази, а "500Л" ће вероватно проћи још боље пошто Американци воле да имају више места. 

Да, али воле и веће аутомобиле, не оне као Фијат...

- "Фијат 500" изузетно добро иде. Можда имамо лоше навике, али поправљамо се."

Значи оптимиста сте кад је реч о Фијату?

- Да, господин Маркионе, директор Фијата је сјајан, помогао је да се сачува Крајслер у Америци и има невероватан инстинкт када је реч о глобалном тржишту аутомобила, мислим да ће Фијат добро проћи.

Посетили сте и Телеком и ЕПС, обе су државне компаније. Какво је ваше мишљење о таквом власништву?

- Мислим да постоји препознавање да за напредак, раст и нове шансе, влада треба да има партнере или свакако спољне инвестиције, било потпуне или делимичне. Није на мени да судим о томе, али тржиште телекомуникација и комуникација уопште веома се брзо мења. Генерација мога унука, чак и зета, чита Форбс магазин на таблету или мобилном телефону, више не читају штампани часопис. То је огроман сектор.

Делује као да умете да осетите како инвеститори дишу. Упознати сте са њиховим потребама и намерама. Шта предлажете српским званичницима, шта да ураде да привуку више улагања у Србију?

Треба да промовишу Србију. Да доведу људе да упознају политичке лидере, пословне људе и, иако сам веома субјективан, мислим да је најбољи начин за то преко Форбса, али има и других медија са којима треба да разговарају, било да су то Вол стрит џурнал или Блумберг или Економист, али прича треба да се пласира. Има пуно старих мишљења која треба променити.

Дакле, комуникацијом...

- Комуникација је веома важан део. Ако Србија не исприча своју причу, нико је други неће испричати.

Наша реалност данас је да се крећемо ка ЕУ, колико онда мислите да је важно бити кандидат за чланство у Унији, са становишта нових инвеститора?

- Опет, не могу да причам у име свих инвеститора. Нисам сигуран колико је то од виталне важности за америчке или инвеститоре из Азије. Србија већ има неке предности, Фијат је италијанска компанија, али су овде подигли велику фабрику која извози широм света, а ради и за локално тржиште. Све се то догађа у тренутку када Србија још није у ЕУ. И сама ЕУ пролази кроз период промене. Дугорочно, сматрам да је уједињена Европа позитивна ствар, и добро је бити њен део. Неке земље попут Норвешке и Швајцарске добро функционишу и без тога. То је важна опција, али уколико се на бавите производњом за извоз искључиво у ЕУ, не видим колико је то важно за друге инвеститоре који Србију виде као тржиште за себе. Рекао сам да Србија има добре споразуме о слободној трговини, тако да не мислим да је то кључно за све.

У вашем магазину дајете увид у кризу, њен утицај на многе делове света. Мислите ли да јој се назире крај?

- Шта бисте ви новинари радили да није кризе? Увек ће бити неке врсте кризе. Ова садашња представља део све већих мука уједињене Европе. Ако ово преживи, биће јача. Невероватно је да је еврозона оволико дуго потрајала, и надам се да ће и даље постојати.

Шта је са економијом Сједињених Држава?

- Имамо и ми своје изазове. Имамо председника који можда сматра да влада треба да мења ствари. Неки од нас имају другачију перспективу, да Влада треба да доведе до промене тако што би се склонила с пута. Али они има своје идеје, и изабрало га је више од половине гласача, видећемо, за четири године имаћемо другог председника.

Вратимо се у Србију. У чему су наши највећи економски и политички изазови у будућности?

- Оклевам да се после четири дана претварам да имам неки добар савет. Увек ће бити изазова, унутрашњих притисака, ту су мањинске групе, политичка прегруписавања, сви би да буду број један. Али то се дешава свуда. Србија има проблем спољне перцепције, Срби знају где су, чему се надају и своје врлине треба да поделе са другима, како би их лепше посматрали.

Занимљиво је да сте током ова четири дана, како сте рекли, посетили и културне локације у Србији, познати сте као љубитељ уметности и колеционар. Постоји ли нешто посебно што вам се допало у Србији?

- Посебно ме је фасцинирао музеј фресака, сазнао сам више о самој традицији, како се традиционална византијска уметност променила у Србији, и преко Србије постала позната у Италији, и видите почетак италијанске ренесансе и .... Ђота, кад посматрате византијску иконографију измењену у Србији. Нисам знао колико је важна веза Србија била у напретку ренесансе.

Неко посебно уметничко дело?

- Видели смо данас краљевски маузолеј, никад нисам видео такве мозаике, одузимају дах.

Питам, јер је култура често на трећем или шестом месту по важности. Обично су главне политичке и економске теме. Ретко говоримо о културном потенцијалу земље. Можда ви то гледате на други начин.

- После једног семестра из економије на универзитету, рекао сам да никад нећу бити економиста, па сам дипломирао историју уметности. За мене је култура и њена важност за туризам и чување историје у време тешкоћа велика. Понекад уметност човека подсети да постоје ствари које су веће од индивидуалних проблема.

За крај, наш премијер је рекао да би био велики успех када би један милијардер са ваше листе инвестирао у Србију. Може ли то да се деси после ваше посете?

- Могу да гарантујем да ће се то десити, али не могу када. А надам се, не само један.

Више?

- Да, овде има пуно прилика. Не стављамо вас на ту листу, ако не цените добре прилике.

То је ваш савет.

Оклевам да саветујем. Лакше је саветовати него прихватити савет.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи