Стандард на низбрдици до 2015.

У Србији стандард и даље пада, а стручњаци процењују да би се ситуација могла променити тек 2015. године. Продавци у региону очекују лагани преокрет и највише рачунају на око осам милиона економски јаких, платежно способних људи од 25 до 49 година. У потрошачким организацијама сматрају да је једини лек за заустављање даљег пада стандарда озбиљна конкуренција у трговини.

Потрошачи кажу да мање купују него прошле године и штеде, јер другачије не може да живе. Поједини грађани највише штеде на храни и струји, а гардеробу ретко купују.

Просечна јануарска плата од око 39 хиљада динара из ове године само је две и по хиљаде већа него пре годину дана. Истовремено, просечна потрошачка корпа скупља је за више од 15 одсто или осам и по хиљада динара. За пуну потрошачку корпу потребно је око 65.000 динара.

У Србији потрошња и даље пада. Домаћинства највише штеде на храни и пићу, а пад продаје козметике готово је заустављен.

Горан Тинтор из Агенције за истраживање тржишта ГФК каже да се до краја године не може очекивати заустављање пада потрошње.

"Мислимо да је вероватније да је следећа година та када ће се стабилизовати та ситуација, да би тек крајем следеће или оне тамо године потрошња почела да расте", објашњава Тинтор.

Србија и седам околних земаља у региону представљају веома перспективно тржиште.

"Кад гледамо у тоталу има 25 милиона становника са просечном куповном моћи од 4.000 евра по становнику, што чини на нивоу регије 100 милијарди евра потенцијалног дохотка за домаће и за стране трговце", каже Игор Матутиновић, директор агенције за истраживање тржишта "ГФК Хрватска".

Компаније највише рачунају на око осам милиона људи у региону између 25 и 49 година који имају највећу економску моћ.

Економиста Горан Николић сматра да није реално очекивати погоршање стандарда у овој години.

"Пре ће бити задржан ниво стандарда из претходне године. На то указује тренд раста индустријске производње који износи око три одсто од почетка ове године као и снажнији пораст извоза на почетку године", каже Николић.

Потрошачи у региону имају сличан укус и навике. Највише нас изгледа разликује склоност ка куповини робних марки трговинских ланаца. У Србији на пример, такве производе купује свега одсто, а у Хрватској чак пет пута више људи.