Конкретни задаци за економске дипломате

Економске дипломате које нису добро радиле свој посао биће повучене, а остали морају да имају конкретне задатке које ће морати ефикасније да извршавају у корист српске привреде, речено је на скупштинском одбору за привреду, преноси Танјуг.

Биће повучене одређене економске дипломате, због незадовољства њиховим радом, рекао је државни секретар у Министарству спољне и унутрашње трговине Драгован Милићевић и нагласио да они морају да повезују српска предузећа са великим компанијама из других земаља.

Представници домаћих компанија такође морају да се више укључе у делегације које предводе министри када су у посети иностранству, рекао је Милићевић.

Све то је потребно да би Србија више извозила домаће производе, јер је наша земља сада једна од најзатворенијих држава по извозу роба и услуга, што мора де се промени да би српска привреда опстала и развијала се, нагласио је Милићевић и додао да је најважније на разне начине подржати извоз, јер наша привреда не може да преживи, ако буде радила само за домаће трижиште.

Он је навео да је годишња вредност српског извоза око 16 милијарди евра и навео да на пример Чешка, само од извоза аутомобила, остварује годишњи приход од око 26 милијарди евра. Милићевић је указао да је једна од најважнијих ствари и сузбијање сиве економије у земљи.

Економске дипломате морају коначно да буду у функцији српске привреде, рекао је посланик СНС-а Миодраг Николић и додао да они који су некомпетентни морају да се повуку или замене, а да остали морају да добију конкретне задатке које ће извршавати да би Србија повећала спољнотрговинску размену са другим државама.

На одбору је речено и да економске дипломате не треба да обављају део посла за који су задужени српски амбасадори у иностранству, нити да се преклапају са пословима које врши српско Министарство спољних послова. На скупу је истакнуто да увознички трговачки лоби у Србији остварује велике профите и марже од 100 или 300 одсто.

Зоран Пралица из СНС-а је указао да се цене прехрамбених производа између појединих маркета разликују и до 40 одсто и да су знатно ниже цене у великим хипермаркетима, али да око 80 одсто грађана нема могућност да купује на велико у тим маркетима.

Помоћник министра финансија и привреде Мишела Николић упознала је чланове Одбора са плановима за Железару Смедерево и нагласила да ће производња у том предузећу почети 1. априла, а да се за ''Галенику'' до краја марта очекују конкретне понуде за стратешко партнерство.

Говорећи о предузећима у реструктурирању, она је навела да неће више бити новца за гашење пожара у тим предузећима који ће бити уплаћивани за здравствено осигурање запослених, већ да те компаније то саме морају да уплаћују или да се нађе неко друго систематско решење.

Приватне фирме траже помоћ државе 

На одбору је речено да све више приватних фирми тражи помоћ државе и да ће можда доћи и до реприватизације неких од њих. Поједини чланови одбора су такође оценили да је Агенција за приватизацију најодговорнија за 90 одсто случајева неуспешних приватизације и да државни капитал у предузећима мора боље да се контролише.

На седници је најављено и да ће нацрт новог закона о рударству и геолошким истраживањима за недељу дана бити на сајту ресорног министарства и да се за 20 дана очекује још једна јавна расправа о томе.

Државни секретар у Министарству рударства Томислав Шубарановић нагласио је да се водило рачуна да тим законским актом буду привучене инвестиције у рударство и геологију, а да држава задржи контролони пакет, на шта је током расправе било највише примедби.

Посланик СПС-а и саветник премијера Србије Петар Шкундрић истакао је да је Србија европски и светски првак по залихама литијума и бора, чија експлоатације може допринети привредном препороду земље.

Србија међутим, како је рекао, у наредних 10 година неће бити у могућности да сама уложи велики новац у те и сличне пројекте у рударству, због чега су нам неопходна стратешка партнерства са страним компанијама и стимулативан законодавни оквир за ту област.

Говорећи о регионалном развоју Србије, помоћник министра за регионални развој и локалну самоуправу Дејан Радуловић је навео да су источни и јужни, нанеразвијенији делови Србије и да је разлика између најнеразвијеније и најразвијеније општине у Србији 1:11, а између региона 1:5.

Радуловић је навео да је у последње време, захваљујући улагањима и мерама подстицаја у неразвијенијим деловима Србије, дошло до смањења броја општина које се сматрају најнеразвијенијим и девастираним, али је истовремено смењен и број најразвијенијих локалних самоуправа.

Међу најнеразвијеније општине у Србији спадају Босилеград, Прешево, Бујановац, Медвеђа, док је Београд најразвијенији.

Скупштински одбор за привреду усвојио је извештаје о раду министарстава за регионални развој и локалну самоуправу, природне ресурсе, рударство и просторно планирање, спољну и унутрашњу трговину и телекомуникације и Агенције за приватизацију у последња три месеца прошле и јануар ове године.