Помоћ за рибаре и живинаре

Први пут сви они који се баве живинарством и рибарством добиће помоћ државе. Произвођачи су за почетак задовољни и малим субвенцијама које треба да обезбеде предвидивост у производњи.

У Србији се годишње поједе 50.000 тона рибе, а произведе свега 15.000 тона, што је 30 одсто потреба тржишта.

Како би тај проценат био већи, држава ће произвођачима помоћи са минимум 500 динара по приплодној матици шарана, 300 динара за матице пастрмке и са седам динара по килограму произведене конзумне рибе.

Рибари из Ечке код Зрењанина узгајају шаране на око 1.700 хектара. Прошле године проширили су се за 70 хектара и уложили 110 милиона динара. До сада су све сами плаћали, па им је помоћ државе добродошла.

"Ми ћемо даље та средства уложити у модернизацију. Планирамо да активирамо још неке рибњачке површине негде око 200 хектара, тако да идемо и до 4.000 тона производње у наредној години", истиче директор рибњака Ечка Ненад Радуловић.

Брз обрт, скромна улагања и мали ризици, предности су живинарске производње. Међутим, без помоћи државе, та грана је почела да пропада, а потрошња живинског меса по глави становника увећала се на 18 килограма.

Сада ће подстицаји живинарима за родитељске кокошке бити 60 и 100 динара по комаду, а за ћурке у минималном износу од 300 динара.

То ће значити и компанији Агрожив која обрађује 4.000 комада пилића по сату, а дневно може да испоручи и до 35 тона пилећег меса и прерађевина.

"Ми се управо ових дана спремамо за увоз матичног јата и та субвенција ће бити примењена од 60 динара по кљуну родитеља", каже директор Агрожива Предраг Амиџић.

Могућ излазак на страно тржиште 

Директна плаћања државе произвођачима рибе и живине биће кроз премије, подстицаје за производњу, регресе и кредите. Давањима би требало да се у потпуности легализује та производња.

"Ово је пре свега подстицај за повећање производње и на дужи рок треба да доведе до изградње амбијента подстакнутог државним средствима, али и производње конкурентног производа", објашњава помоћник министра пољопривреде Милош Миловановић.

Упућени кажу да ће се уз помоћ државе повећати потенцијали за прозводњу рибе и живине, и омогућити излазак на страно тржиште.

"Сведоци смо да је куповна моћ нашег становништва таква каква јесте и да се преусмерава потрошња на живинарство и да и ту постоје капацитети. Постоје објекти, постоје велики системи који могу да произведу онолико колико ми можемо да пласирамо", наглашава Жељко Брозовић из Привредне коморе Србије.

Иако Србија увози рибу у вредности од 90 милиона долара, уз већу помоћ државе може да почне и да је извози. Примера ради, хрватска држава произвођаче рибе помаже са 60 куна или 884 динара по килограму произведене рибе, а код нас са свега седам динара.