Државна контрола ресурса

Влада Србије разматраће коначну верзију Нацрта закона о рударству и геолошким истраживањима, после јавне расправе, која је заказана за 9. фебруар, сазнаје РТС. Министар Милан Бачевић каже да ће закон омогућити држави да буде стварни власник природних ресурса и да их у већој мери контролише.

Последњих година велики број страних и домаћих компанија трага за рудама и минералима у Србији. Ресорни министар Милан Бачевић обећава да нови закон неће угрозити њихов рад, већ увести ред у тој области.

"Држава жели да има контролни пакет у свему, да има 51 одсто у рудницима, на природним богаствима. Доста је било расипања природног блага", истиче министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић.

Закон предвиђа и већу рудну ренту, али се још не зна да ли ће важити и за истраживање и експлоатацију нафте и гаса. Србија се Међудржавним енергетским споразумом са Русијом обавезала да не диже рудну ренту "Гаспромњефту" док трају инвестиције у НИС-у. У супротном, улагања би била мања.

"Ако улажемо у прерађивачке капацитете и истраживања и производњу нафте, Србија ће добити, двоструко, троструко више него од повећања рудне ренте", напомиње генерални директор НИС-а Кирил Кравченко.

Према његовим речима, НИС ће поштовати донете одлуке. "Ми се сада ослањамо на договор две државе на чему заснивамо сва своја улагања", додаје Кравченко.

Министарка енергетике Зорана Михајловић упозорава да је рудна рента од три одсто мала и да је повећање неопходно.

"Имајући у виду односе које које Србија има са Русијом било би сасвим нормално да седнемо и да се договоримо да то буде у обостраном интересу", каже министарка енергетике, развоја и животне средине Зорана Михајловић.

Михајловићева сматра да је интерес земље да НИС добро послује, да остварује профит и дивиденду али и да држава добије накнаду за коришћење тог минералног добра.

Министар Бачевић, ипак, сматра да због два процента, колико би се повећала рудна рента руском партнеру, не треба угрожавати добар Међудржавни споразум.

"Поставља се сада питање да ли због ниске рудне ренте реметити односе који су добри или треба због ње раскинути уговор да би буџет био пунији за та два процента за колико би требало да буде виша него што је по закону", истиче Бачевић.

Дуго занемаривање прихода од ренте

Према његовим речима, рудна рента је ниска али ту је читав низ других привилегија које ни једна друга држава у Европи нема. "Ја не желим да те привилегије изгубимо због та два процента која су предмет интересовања, закључује Бачевић.

Како кажу стручњаци, Србија је годинама занемаривала приход од рудне ренте, који може да буде веома значајан за буџет.

"Рудна рента је међу најнижим у региону и она неминовно мора да се повећа али је на то требало мислити пре неколико година када су ти ресурси уступани страним инвеститорима", оцењује уредница магазина Бизнис Радојка Николић.

Одлуку о томе донеће Влада. Треба имати у виду да, чак и ако се промени Закон о рударству, он има мању снагу од међудржавног споразума.