Европски рецепти за српски бизнис

За разлику од привредника у Србији, млади предузетници у Европској унији имају већу подршку за почетак бизниса. Пре свега, имају више заинтересованих финансијера, четири пута јефтиније кредите и мање бирократије. Предузетницима у Србији саветују да што више промовишу своје идеје и да не чекају помоћ државе.

Раст од две цифре је нешто са чим су се многи привредници опростили на дуже време, од када је криза почела. Међутим, њих неколицина из Чешке, Пољске, Аустрије и Мађарске поделила је у Бечу своје искуство које показује да је то могуће.

Између осталих, ту је и власник мађарске компаније која прави софтвере и има два седишта у Будимпешти и Сан Франциску.

Адам Сомлаи Фишер, власник софтверске компаније у Будимпешти, каже да је рецепт за двоцифрен рaст у кризи једноставан – много рада и улагања у себе, а не у познанства са политичарима.

"Данас имате интернет и на тај начин можете свој производ да презентујете целом свету. Тако смо и ми почели пре четири године. О нама се говорило на форумима. То је дошло до оних који су били спремни да уложе у наш развој и сада имамо 15 милиона корисника. Дакле, рецепт се састоји у томе да имаш визију, радиш вредно и да свој производ стално тестираш међу људима и на тржишту", каже Фишер.

Власник консултантске компаније из Беча Ненад Пацек предлаже другачији рецепт, који је, чини се, компанијама све интересантинији.

"Оно што је битно за фирме које долазе из региона јесте да се оне радије оријентишу на тржишта Азије, Африке, Блиског истока, Русије, Латинске Америке, јер тамо има раста, новаца и пуно ликвидности", каже Пацек.

Ипак, не сме се сметнути са ума велика предност које имају предузетници у Унији – кредити су четири пута јефтинији, а при том банке у Србији нерадо одобравају позајмице малим компанијама под изговором ризика.

Председник Ерсте групе Андреас Трајхл каже да то није карактеристично само за Србију, то свуда кажу за банкаре.

"Банкари увек греше, јер ако дамо новац компанијама и оне пропадну, ми испаднемо наивни. Ако им не дамо, кажу да смо лоши, јер не подржавамо добре компаније. То је проблем са банкарима", каже Трајхл.

Према његовим речима, решење је у добрим банкарима који доносе добре одлуке.

Прилагођавање – то је оно што привредници у ЕУ наводе као кључ за опстанак у време кризе, како код оних предузећа која су тек сада почела да послују, тако и оних која су пословала у временима када се за кризу није ни знало.