Осигуравајуће компаније улажу у привреду?

Новац прикупљен од осигурања осигуравајуће куће би улагале у пројекте од значаја за привреду земље, уколико од државе добију пореске олакшице.

Криза је успорила раст уплата осигурања, а осигуравајуће компаније суочила са проблемом где да инвестирају прикупљени новац?

Са више од пола милијарде евра, колико су осигуравајуће куће прикупиле продајом полиса привреди и грађанима, тај сектор није задовољан. Новац који су прикупиле хтеле би да улажу у домаћу привреду, по узору на Аустрију, Јапан и Кореју, које своје аутопутеве, то јест привреду нису градили на страним позајмицама, већ новцем који су грађани уложили у осигурање.

За осигураваче је најважније да прикупљени новац улажу са што мање ризика.

"Ми смо на овом тржишту 10 година, и до сада смо инвестирали 91 милион евра у државне обвезнице. Разуме се, потенцијал је већи и драго би нам било да су и могућности биле веће", каже генерални директор "Винер штедише осигурања" Бранко Крстоносић.

Држава је последњих година обилато штампала обвезнице, али је за оне са петнаестогодишњим роком доспећа владала највећа јагма међу осигуравајућим кућама.

Корак даље било би штампање обвезница за одређене инфраструктурне пројекте. Да би их куповала, осигурања од државе очекују пореске олакшице за грађане и послодавце, који запосленима уплаћују животно осигурање.

"То је једна од идеја које циркулишу. Ми имамо један тежак период фискалне консолидације и, у суштини, немамо много простора за пореске олакшице. Били смо принуђени да због фискалног дефицита или дуга идемо и на нека нова пореска оптерећења", каже државни секретар Министарства финансија Влајко Сенић.

Иако је пореско растерећење мало у односу на потенцијалне бенефите, став индустрије је да би у то требало кренути одмах.

"Један позитиван мултипликатор био би створен на тај начин, цела привреда би добила један убрзани моменат додатног привредног раста", објашњава директор "Баслер осигурања" Владимир Медан.

Са 38 евра по становнику, уложених у осигурање, Србија је на зачељу и у региону. У Европској унији просек је 2.700 евра, а за сигурност највише издвајају Швајцарци , готово 6.000 евра по становнику.

Струњаци сматрају да у Србији осигурања као инвеститори нису довољно искоришћена.

"Мислим да ће и Национални савет за привредни опоравак Србије ускоро ставити на дневни ред то питање и питање пензионе реформе, што је врло важно. Већ неколико месеци говоримо о томе да се уведу неки порески подстицаји, да се афирмише тај вид осигурања, животног осигурања", тврди економиста, члан Савета Хасан Ханић.

Уз обавезно аутоосигурање, Срби највише осигуравају имовину.

Међутим, развијеним тржиштем сматра се оно у коме више од 60 одсто осигурања покривају животне полисе. Удео тог осигурања у Србији је само 17 одсто.