Стезање каиша било погрешно!

Двојица водећих економиста Међународног монетарног фонда, Оливије Бланшар и Даниел Леи признали су да су погрешили у препорукама о мерама штедње у Европској унији. Иако то није званичан став те међународне финансијске организације, светски и домаћи економисти указују на то да би политику ММФ-а, која је почивала на стезању каиша, самопризнање могло да преокрене у правцу потрошње.

Протести због мера штедње које је тражио, између осталих и ММФ, обележили су атинске улице последњих година. Потом су двојица водећих економиста ММФ-а обелоданила да је инсистирање на стезању каиша у Грчкој, Шпанији, Португалу, било погрешно.

Оливије Бланшар и Данијел Леи признали су да су прогностичари значајно потценили повећање незапослености и пад домаће потражње која је у вези са фискалном консолидацијом.

То, практично, значи да су резови у буџету које је ММФ предложио брже смањивали потрошњу него што се економија опорављала. Резултат је био пораст незапослености.

"Оно што је ту катастрофално јесте да је Европа и са пројектованим растом од 0,1 одсто у овој години, једини регион у свету који је након пет година кризе гори него што је био пре пет година. Највећа цена је плаћена у људским жртвама у смислу останка без посла", објашњава уредник сајта Makroekonomija.org Мирослав Здравковић.

За нешто више од месец дана сазнаћемо хоће ли tо признање грешке да промени однос ММФ-а према Србији. Тада би делегација ММФ-а требало да дође у Београд због преговора о новом аранжману са Србијом. Промена би се огледала у предлогу штедње уместо досадашњег стезања каиша.

Домаћи економисти кажу да није искључено да би ово могао бити увод у промену политике ММФ-а у смеру подстицања потрошње.

"Потпуно је нејасно како се штедњом повећава запосленост. Из те перспективе, ја као економиста процењујем да је нама у овом тренутку незапосленост проблем број један. Треба урадити све да се то превазиђе, а то се најбоље може урадити са инвестиционом потрошњом", истиче Михајло Црнобрња са Факултета за економију, финансије и администрацију.

Црнобрња је присталица тога да се додатна потрошња усмери у инвестиције за нова радна емста, а није поборник раста плата и пензија.

Судећи према изјавама прве жене ММФ-а, у центру пажње те организације остаће Европа и Америка које су на ивици рецесије. Како је објаснила Кристина Лагард, мере и помоћ ММФ-а су неопходне због великог утицаја које те две економије имају по остатак света. Међутим, није навела које ће то мере бити.