Пад инфлације половином 2013. године

Представници Народне банаке Србије поручили су да ће на крају ове године инфлација бити око 13 одсто, а њено опадање очекује се половином 2013. године. На крају наредне године инфлација би требало да буде у границама циља од четири плус-минус један и по одсто, сматрају у централној банци.

Гувернер Јоргованка Табаковић изјавила је на конференцији за новинаре да је "сигурна и уверена" да ће централна банка до краја наредне године вратити инфлацију у границе циља, што је и њен основни задатак.

Као главне изазове за наредну годину, она је истакла да пољопривредна сезона не може бити гора него ове године, али да треба да буде макар на нивоу просека и да пружи допринос привредном расту од 1,5 одсто.

"Још једини изазов би могао бити понављање грешака владе у смислу неких нових избора, али избора којима би претходила иста ситуација коју смо наследили", навела је Табаковићева.

Она је поновила да централна банка не циља ниједну вредност курса, већ је њен циљ инфлација четири плус минус 1,5 одсто, а "све остало су успутне добити или, условно речено, минуси".

"Одавно знам да никад не можете да се допаднете свима, некима се много више свиђала моја ранија фризура, некима ова, некима одговара курс који јесте, некима би одговарао неки други", истакла је Табаковићева. 

Табаковићева је нагласила да монетарна политика може много, али да сама, без сарадње са владом, не може ништа истичући да су Влада и Министарство финансија и привреде први сарадници централне банке и да делују координисано.

Према њеним речима, НБС нема намеру да девизне резерве троши за финансирање било које врсте производње, али да има инструменте "лепог, пријатељског убеђивања банака да је најбоље да се баве традиционалним банкарским пословима".

Банкарски сектор у Србији је релативно стабилан и не виде се значајнији проблеми који би се могли јавити у наредном периоду, истакли су представници НБС.

Директор Сектора НБС за монетарне анализе и статистику Бранко Хинић рекао је да се, према пројекцијама централне банке, у овој години очекује пад бруто домаћег производа од два одсто, а у наредној години очекивани раст је 2,5 одсто.

Очекује се да, поред пољопривредне производње, позитиван допринос привредном расту да и аутомобилска индустрија, рекао је Хинић, напомињући да у спољном окружењу нема повољних околности јер је ЕУ и даље у стагнацији.

Он је навео и да је адекватност капитала банкарског сектора на задовољавајућем нивоу од 16,4 одсто, упркос опадајућем тренду, као и да су проблематични кредити, чије учешће је у октобру било 18,8 одсто, покривени у целини, без ефеката на стабилност банкарског сектора.