Нови правилник, стара пракса

Од Нове године на снази је нови Правилник о квалитету моторних горива. Иако то значи забрану промета дизела Д2 и безоловног бензина од 95 октана, њих ће у продаји бити до 31. јула идуће године. У Министарству енергетике примену одлажу за седам месеци како би се нафтне компаније прилагодиле тржишним условима, а возачи заштитили од скупог горива. 

Приватни нафташи негодују јер се тиме кажу, само продужава монопол НИС-а који је једини произвођач те две врсте горива. 

Да се правилник примењује од 1. јануара на пумпама би тада било само евродизела и европремијума. У ресорном министарству објашњавају да би то био удар на џеп возача, литар евродизела скупљи је од Д2 у просеку 6,5 динара, а европремијум од безоловног око осам динара.

Помоћник министра енергетике, развоја и заштите животне средине Петар Станојевић каже да би нагло увођење фактички нових цена деривата осетило 83 одсто потрошача бензина и неких 31 посто потрошача дизела, што није мали проценат становништва.

Домаћи и страни нафташи кажу да је НИС већ имао две године да из производње избаци горива лошег квалитета и да им нова одлука угрожава рад.

Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије каже да ће на тржишту и даље морати да купују Д2 и премијум БМБ бензин искључиво од једног произвођача, односно једног продавца. Према његовим речима, може доћи до поремећаја на тржишту.

У НИС-у подсећају да су модернизовали Панчевачку рафинерију и да производе деривате евро 5 стандарда.

НИС у потпуности усклађује своје пословање са прописима Европске уније. У складу са искуством држава у региону у периоду адаптације, коју је дало Министарство енергетике, биће потрошене све старе залихе.

Те две врсте горива од августа ће коначно бити повучене са тржишта, а уводи се нови дериват - дизел Д1. Има 10 пута мање сумпора, а тона је 30 долара јефтинија. Намењен је искључиво пољопривреди, идустрији, војсци и речном саобраћају.

"На овај начин покушавамо да смањимо притисак на домаћу привреду. Мислимо да би ефекат уштеде тога био једну милијарду динара на годишњем нивоу имајући у виду потрошњу", каже Станојевић.

За те потрошаче Хрватска рецимо, производи плави дизел. Стручњаци подсећају да су у окружењу ретке земље које имају проблема са квалитетом горива.

"Можемо навести пример Босне и Херцеговине где њихова рафинерија још није завршила комплетно реконструкцију. Мислим и да је Албанија још увек са старим квалитетом горива односно, у процесу је преласка на потпуно европски квалитет горива", каже Драгослава Стоиљковић, професор Машинско-технолошког факултета у Београду.

У Министарству енергетике кажу да се Србија обавезала да примени европске стандарде и да ће укинути горива са високим процентом сумпора.