Задуживање само у нужди

Прошла је година од како је на снази нови Закон о заштитити корисника финансијских услуга. Међутим, иако је закон дозволио већу могућност задуживања, грађани нису срљали у нове позајмице. Напротив, у новембру је, у поређењу са октобром, смањен дуг по картицама за 100 милиона динара док је дуг по дозвољеном минусу порастао за 300 милиона динара.

Присила економске кризе или отрежњење од кредитне зависности учинили су да су грађани први пут у последњих седам година преокренули тренд и смањили укупну задуженост за шест милијарди динара.

Од свих врста кредита, тек незнатно порасло је прекорачење дозвољених позајмица по текућим рачунима. Међутим, банке диктирају услове, па да би вам био продужен минус морате да будете у плусу бар један дан у години или две, што зависи од банке до банке. 

Сваки клијент се потпуно индивидуално анализира са становишта његове кредитне историје, да ли је имао доцње у измиривању обавеза, пре свега, према Аик банци, а онда и према другим банкама, поручују из Аик банке.

Драган Сантовац из Комерцијалне банке каже да се мора водити рачуна о том сегменту пословања јер олако коришћење картице може проузроковати веће задужење грађана, односно непланирано и неконтролисано задужење грађана.

С друге стране, у месецу штедње грађани су на рачуне положили нових 150 милиона евра. Зато смо питали банкаре, али и новинаре, чему дају предност, штедњи или потрошњи.

"У неким тренуцима нам је потребна већа количина новца да се премосте краткорочни проблеми које сваки од нас може имати у домаћинству и у том случају користим дозвољени минус", каже Игор Анић из Прокредит банке.

Љиљана Костадиновић, новинар Привредног прегледа, каже да је принуђена, као и већина грађана да користи и дозвољени минус и кредитну картицу, иако су то најскупљи облици задуживања.

У 2013. години може нам бити само боље, у шта верују и међународни економисти.

"Србији предстоји нека врста шок терапије када је у питању штедња на државном нивоу. С друге стране, у банкарском сектору очекујемо већу динаризацију и креирање задуживања и банака и клијената у динарима", каже Питер Санфи, економиста ЕБРД-а.

Када је реч о грађанима, они су стегли каиш и послушали економисте, а највише кредита узимаће за рефинансирање скупих обавеза по минусима и кредитним картицама.