Дан рудара

Енергетика и рударство су један од приоритета Владе Србије, то је област у коју треба највише улагати, изјавио је премијер Ивица Дачић у Бору. Поводом 6. августа Дана рудара, премијер и министри Млађан Динкић и Милан Бачевићем обишли су радове на реконструкцији Борске топионице и градилиште фабрике сумпорне киселине.

"Рудари не само да копају руду већ покрећу Србију. Радује ме да је басен РТБ Бор имао позитиван резултат и тај замах треба искористити за даљи развој", рекао је Дачић. Он је оценио да треба улагати у даљи развој не само тог басена већ и у ревитализацију фабрика наслоњених на борски басен, што ће се одразити и на развој читавог краја који је стратешки јако важан за Србију.

"Влада је одлучила, после силних неуспелих покушаја приватизације, да помогне да Бор стане на ноге", рекао је премијер и додао да РТБ Бор прошле године остварио позитиван пословни резултат од 40 милиона долара, као и да је покренут инвестициони циклус од више од 250 милиона евра.

Министар финансија Млађан Динкић изјавио да ће држава додатно помоћи да се инвестиција у изградњу нове топионице и фабрике сумпорне киселине убрза, а затим покрену пратеће индустрије засноване на бакру.

"Данас нам је менаџмент РТБ Бор презентовао да ће укупна производња активирањем постојећих рудника, нових налазишта и фабрике сумпорне киселине имати промет од близу милијарду долара годишње, то је нешто чему тежи ова влада", навео је Динкић.

Честитајући рударима њихов дан Динкић је рекао да очекује да ће почетком 2014. године бити пуштена у рад нова фабрика сумпорне киселине чиме ће Борани коначно имати свеж ваздух и чисту околину.

Покренути прерађивачку индустрију

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић је изјавио да је циљ нове Владе Србије и менаџмента РТБ Бор извоз готових производа, а не сирове руде и најавио помоћ државе развоју овог басена.

"РТБ Бор је точак замајац читаве источне Србије и наш коначни циљ је да се новим технолошким процесима успостави производња готових производа од бакра чији би извоз остварио већи приход за опште добро грађана Србије", изјавио је Бачевић.

Он је истакао да је рудницима који раде у саставу басена Бор неопходна помоћ у стварању услова за проширивање и побољшање истраживачког процеса који би требало да покаже где се у Србији налази потребна руда за експлоатацију и прераду.

Генерални директор РТБ Бор Благоје Спасковски обећао је да ће остварити циљ који је њему и менаџменту басена поставила влада у погледу покретања развоја прерађивачке индустрије.

"Задовољство је од представника владе чути да држава има жељу да подржи РТБ Бор бржим темпом него што је то до сада рађено. Међутим, РТБ Бор не може само да тражи од државе кредите и повољнији амбијент, већ ми дефинитивно морамо да окренемо плочу и почнемо да враћамо и влади и Србији", рекао је Спасковски.

Он је појаснио да у оквиру те компаније постоји велики број образованог и стручног кадра који мора да почне са истраживањем рудног богатсва Србије и да пружа помоћ отварању нових рудника, "чиме ће се вратити комплетно прерађивање у Србију".

Михајловићева: Нећемо продавати "Ресавицу"

Влада Србије неће продавати Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља "Ресавица", изјавила је министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић и најавила да ће држава улагати у нове рударске технологије, опрему и повећање безбедности рудара.

Сачуваћемо ово јавно предузеће као једну целину и нећемо га распарчавати и продавати, рекла је Михајловићева, која је поводом Дана рудара обишла рудник "Рембас" у саставу ЈП ПЕУ "Ресавица".

То јавно предузеће добијаће помоћ од државе а радиће се и на подизању производње угља, додала је министарка која је са рударима обишла четврти блок нове јаме у "Рембасу". Та јама би, према њеним речима, требало да буде отворена за шест месеци како би се дошло до новог угљеног слоја да би "Рембас" обезбедио додатне количине угља за наредних 15 година.

Улагање у нову рударску опрему и модернију технологију је приоритет Владе, што је неопходно за повећање производње угља и повећање безбедности рудара, рекла је министарка.

Михајловићева је најавила да постоји могућност експолатације уљних шкриљаца у Алексиначком басену где су до сада утврђене највеће резерве.

Министарка енергетике је, раније данас, посетила и Привредно друштво "Термоелектране и копови Костолац", где је изјавила да се у Костолцу планира отварање нових рудних поља и завршетак започетих пројеката у електроенергетици.

"Ускоро ће бити објављени пројекти који су приоритет у Србији. То су отварање нових рудних поља и завршетак започетих пројеката како би Србија имала довољне количине електричне енергије", рекла је она на прослави Дана Термоелектрана и копова "Костолац".

Михајловићева није желела да говори о евентуалним променама цена енергената и додала да је задатак Владе и јавних предузећа да обезбеде довољне количине енергије и енергената по разумним ценама.

Од рударства живи 20.000 породица

Дан рудара Србије, 6. август, обележавају запослени у више од 200 активних рудника у нашој земљи. Установљен је у знак сећања на 6. август 1903. године када је у Сењском руднику, првој и најстаријој јами у земљи, која је данас у саставу "Рембаса", почео штрајк због лошег положаја рудара. Штрајкачи су се тада изборили за бољи положај и скраћење радног времена.

Од рударства у Србији данас живи више од 20.000 породица. Рудари у Србији имају бенефицирани радни стаж, на годину дана добијају бенефицију шест месеци због тешких услова рада. Просечна зарада рудара у Србији, међутим, и даље је ниска и износи од 30.000 до 50.000 динара.

Иако се у рудницима спроводе мере заштите и контрола и надзор над увођењем тих мера, и даље постоје рудници у којима су те мере на ниском нивоу, посебно у онима који су прошли неуспешну приватизацију, наводи Танјуг.

Према доступним подацима, у Србији послује 270 предузећа која се баве експлоатацијом минералних сировина и 20 предузећа за геолошка истраживања минералних сировина. Рударске компаније су крајем 2009. запошљавале око 25.000 радника, а број запослених у рудницима са подземном експлоатацијом износи од 5.500 до 6.000 радника.

Међу највећим рудницима у Србији су површински коп Рударског басена "Колубара", који је у саставу "Електропривреде Србије" и рудници бакра Рударско-топионичарског басена "Бор".