Суседи у кризи

Од како је економска криза захватила свет, осим пада производње и зарада инвеститори све више гледају и колико је нека земља у коју желе да улажу сигурна и зависна од догађања у окружењу. Када је реч о региону, Србија највише личи на северног суседа, Мађарску.

У Мађарској и Србији су сличне плате и пензије, потенцијал у пољопривреди која увек ублажава пад стандарда и Дунав и бање које доносе приход од туризма. Сличне су и добре и лоше стране две економије које могу да сарађују и које деле судбину.

"Криза је највише погодила мала и средња предузећа посебно она која су била оријентисана на домаће тржиште, док су извозно оријентисане фирме и оне окренуте пољопривреди спасиле екониомију. Наравно трговина и продаја станова је највише претрпела, јер смо годишње кредитирали или продавали 200.000 кола, док је тај број сада четири пута мањи", каже заменик председника "Отп банке" Петр Фолф.

У Мађарској је евидентно да је криза највише погодила грађевинарство, трговину и продају станова, јер се годишње зидало 35.000 станова, а сада пет пута мање. И квадрат стана у центру Будимпеште вредео је 3.000 евра, а сада се може наћи за 2.000, док се првокласан пословни простор изнајмљује за шест евра по квадрату.

У таквој ситуацији држава је заједно са банкама помогла клијентима који су имали проблем у отплати због губитка посла, па је понудила превремену отплату кредита уз попуст од 20 одсто, посебно за кредите у швјацарским францима. То није било тешко, јер само Мађарска "Отп банка" има за 50 одсто већи обим кредита од целог српског банкарства.

"Гледали смо да заједнички решимо проблем за сваког клијента понаособ. Или да нађемо купца за стан или одложимо отплату. Ако клијент мисли да је боље да га превремено отплати, попуст је био 20 одсто, а тај мањак је по пола субвенционисала држава и банка. То се посебно односило на кредите у швјцарским францима где смо фиксирали рате како би клијенти били заштићени од удара на курс форинте", објашњава економски консултант Петер Крижановић.

А када је реч о форинти, она је попут динара доста девалвирла, али и даље Мађари у односу на Србе имају веће поверење у националну валуту.

Иако је камата на штедњу у форинтама осам одсто, а инфлација четири процента колико и камата на штедњу у еврима, Мађари 60 одсто својих улога држе у националној валути.

Једна од мера за заштиту буџета је и повећање стопе ПДВ-а у Мађарској и то неколико пута. Ипак поједини прехрамбени производи јефтинији су него у Србији од 30 па до чак 50 одсто.