Криза на вратима Јапана

Јапански државни дуг у 2011. години достигао је 212 одсто бруто домаћег производа те земље, износ по којем она заузима незавидно друго место у свету, иза Зимбабвеа. Поред тога, он је и знатно већи од оног који је имала Грчка на врхунцу финансијске кризе, пред преструктруирање и делимично отписивање њеног дуга, а који је тада износио 165 одсто БДП-а.

Јапан је већ дуже време најзадуженија развијена земља на свету, али су, упркос томе, обвезнице на десет година које издаје та далекоисточна држава до сада биле високоцењене на тржишту капитала, па је камата на њих износила свега један одсто. То је омогућивало јапанској држави да настави да се задужује под повољним условима.

Главни узрок за то јесте чињеница да се лавовски део јапанског дуга, чак 95 одсто, налази у рукама домаћих предузећа и индивидуалних инвеститора, што је до сада економистима уливало веру да би евентуални договори о преструктурирању и отписивању дуга били лакши него у случају европских држава и да би Јапан био заштићен од нестабилности коју би могли проузроковати страни инвеститори мотивисани искључиво профитом.

Песимизам и у Јапану

Овај оптимистички поглед на јапански дуг ових дана, међутим, почиње да се љуља у светлу нових чињеница. Наиме, у 2012. години Јапан ће се наћи пред великим искушењем с обзиром на то да ће у условима када је, због великог раста трошкова за обнову земље и увоз енергената којима се покрива недостатак електричне струје проузрокован заустављањем рада нуклеарних централа, бити присиљен да сервисира чак 24 одсто свог дуга.

Такође, јапанска влада, јављају тамошњи медији, планира да у овој години чак 49 одсто прихода државе оствари кроз продају државних обвезница, односно задуживање.

Економисти процењују и да ће буџетски дефицит у Јапану ове године износити чак девет одсто, скоро двоструко више него, рецимо, у Шпанији.

Поред тога, Јапан је прошле године, први пут од 1981, искусио дефицит у спољној трговини, а ове године у јануару забележио и рекордни месечни дефицит.

Међу узроцима за то јесу пад потражње за његовим извозним производима у Европи и Кини, где економски раст успорава, поремећај у ланцу снабдевања деловима услед удара цунамија у региону Тохоку, и велике поплаве у Тајланду које су омеле рад око 400 јапанских компанија стационираних у тој земљи.

Утицај несреће у Фукушими

Посебно велика негативна ставка у спољнотрговинском билансу јесте нагли раст трошкова за увоз угља и природног гаса. Економисти упозоравају да је учешће тих сировина у јапанском увозу прошле године већ порастао са 20 на 27 одсто и процењују да би, због постепеног гашења нуклеарних реактора, у овој години могао да достигне 33 одсто.

Сматра се да ће, по тренутном курсу који је врло повољан за увоз страних сировина, Јапан морати да у 2012. години издвоји чак 37 милијарди долара за куповину поменутих енергената, ако се нуклеарни реактори, заустављени ради редовног ремонта, поново не укључе у електричну мрежу.

То до сада није било могуће због противљења локалног становништва и администрације који су, након мрачног искуства из Фукушиме, дубоко забринути за безбедност нуклеарних централа.

Финансијска криза пред вратима

Стручњаци, такође, указују на све изгледнију могућност да иранска криза проузрокује велико поскупљење нафте, а онда и свих других енергената.

То би, у комбинацији са падом јена који је након интервенције Централне банке Јапана у фебруару и релативне консолидације грчког дуга у Европи почео да клизи, могло да доведе до знатног поскупљења увоза, продубљења трговинског дефицита и до додатног задуживања јапанске државе.

Презадуженост и негативан трговински биланс сами по себи су довољни разлози за пад поверења у могућност јапанске државе да враћа дугове, а ово поскупљење енергената могло би и да проузрокује инфлаторне кретње у Јапану, што би довело и до пада у интересовању инвеститора за јапанске обвезнице.

Све то, процењује део економиста у Јапану, могло би већ у току ове године да изазове драстичне промене у начину на који тржиште и инвеститори виде јапански дуг, односно проузрокује пад рејтинга јапанских обвезница и поскупљење трошкова задуживања за државу.

Тиме би и у Земљи излазећег сунца отпочела дубока финансијска и друштвена криза кроз какву тренутно пролазе Грчка, Италија и Португал.