Могуће добити од преласка на евро

Док поједине земље Европске уније, попут Чешке, размишљају да изађу из монетарне уније и врате круну уместо евра, наши стручњаци вагају шта би добили, а шта изгубили преласком са динара на евро.

"За Србију не би било добро да размишља о пребацивању на евро, случај Црне Горе је специфичан, а Србија може да уведе евро тек када постане чланица Уније и испуни одређене услове", сматеа шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер.

У односу на прошли месец, динар је слабији за 2,2 одсто, а у односу на пре годину дана за 6,9 одсто, па је званични средњи курс 110,84 динара за евро.

"Увођење евра донело би промене. Вероватно би дошло до смањења плата и пензија, за извознике би то била неутрална позиција, док би увозници имали проблеме због смањеног промета", сматра берзански посредник Бранислав Јоргић.

Економисти сматрају да наш проблем није у монетарној политици, већ у неприлагођеној потрошњи државе и да је у овим економским околностима ипак боље задржати динар.

Професор Факултета за економију, финансије и администрацију Небојша Савић сматра да увођење евра јесте феномен који треба да настане у међусобној сарадњи на бази тржишних кретања у Србији и процене Евроспке централне банке да наша валута задовољава одређене услове.

Динар је као нека врста моста између спољне размене и евра ком тежимо, а ако бисмо се одлучили за замену динара у евро, почетна је рачуница јасна, а најчешћа новчаница у промету била би она од 10 евра.

"У оптицају се налази око 130 милијарди динара, а од тога 1,5 милијарди у кованицама, што је 1,2 одсто од укупне номиналне вредности, што значи да количински имамо 254 милиона комада у новчаницама", каже Блаженка Робовић из Народне банке Србије.

Уколико би се динар као средство плаћања изгубио, прву штету би претрпела Народна банка, јер би изгубила емисиону добит од 9,5 одсто и тај новац би ишао Евроспкој централној банци. Другу штету би претрпели мењачи јер би се одмах укинуо промет из динара у евро.

И док анализе економиста око евра иду предалеко, из Европске уније поручују да је рано за такве калкулације. 

"Улазак у Европску унију је први степен, а улазак у Европску монетарну унију други степен и то су нормални кораци чак и за чланице које још нису у монетарној зони евра", каже Дежер.

Према његовим речима, зато се мора пажљиво приступати зони евра, поштујући критеријуме из Мастрихта, а то су 3 одсто буџетског дефицита и спољна задуженост до 60 одсто буџета.

Динаризација или евроизација ипак није дилема док не ојачамо економију, па су процене више на нивоу игре идеја него пред стварном применом.