Главни економски изазови

Економисти у 2012. години за Србију највеће изазове виде у убрзаном задуживању и паду запослености.

Економиста Јован Зубовић каже да је у 2008. години у односу на 2011. годину становништву, на основу зарада, за потрошњу становништву било на располагању око три милијарде евра мање.

Смањена маса зарада резултат је отпуштања радника услед приватизације. Она је за циљ имала куповину некретнина, а не наставак и модернизацију производње.

Сасвим другачији положај имала су државна предузећа. Дејан Ерић, директор Института економских наука, каже да је проблем јавних предузећа што суштинска и права трансформација и реструктурирање тог сектора нису почели.

"С једне стране, имамо парадокс да се држава задужује, а са друге стране да су јавна предузећа направила губитак од пола милијарде евра", наводи Дејан Ерић.

Економисте брине и брзина задуживања, али и дефицит буџета, што може да пољуља поверење инвеститора.

Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије, каже да је веома тешко спречити даље смањивање броја запослених, што је један од главних извора домаће тражње и фактора привредног раста.

Ипак поверење инвеститора још постоји, а они су често и већи оптимисти него ми сами. Антонио Марчители из АXА осигурања не верује да ће тржиште осигурања у Србији бити сувише оптерећено кризом, јер су многе осигуравајуће куће у Србији на почетку пословања.

"Регулаторне агенције и економске мере иду у правом смеру, а и глобалан ризик земље кроз премије исти је као у неким земљама Европске уније и окружења", наводи Марчители.

Прогнозиран скроман раст економије од једног и по процента, према мишљењу економиста, тешко ће бити остварљив због смањене извозне тражње главних спољнотрговинских партнера. Уколико би запошљавање било олакшано, више би се трошило, а тада би се и буџет пунио лакше.