Боља наплата пореза на чекању

Уместо од јануара, банке ће наплату пореза и доприноса на зараде контролисати од марта. Примена Владине одлуке одложена је да би банке имале времена да се прилагоде новим прописима, по којима могу да обуставе исплату зараде ако послодавац није измирио обавезе према држави.

На минималну плату од 180 евра - плаћа се 113 евра - пореза на доходак, доприноса за здравствено и пензионо осигурање и за незапослене. Порески систем један је од основних криваца што је у протекле три године изгубљено више од 250.000 радних места, кажу стручњаци.

Порески консултатнт Саша Радуловић каже да се морају смањити намети на рад да би се кренуло у агресивнију наплату пореза.

"У систему у коме на 180 евра 110 морате дати држави то је неразумно то се не може утерати. Морали бисте да имате толико пореских инспектора колико и грађана, а резултат је велика сива економија", каже Радуловић.

Ако би се смањио порез на зараде, неки други морали би да се повећају, на пример, акцизе на цигарете и алкохол и порез на додату вредност. То би, кажу, могло и да буде добро.

"ПДВ се не обрачунава ни на извоз, ни на инвестиције, а са друге стране обрачунава се на увоз - он је једино легитимно средство за заштиту конкурентности домаћих произвођача", рекао је Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. 

Парафискалне таксе

Бивши министар финансија Млађан Динкић, за чијег је мандата 2004. године уведен порез на додату вредност, подсећа да су се околности промениле и да би малим и средњим предузећима сада требало омогућити да ПДВ плаћају по наплати робе, а не по фактурисању.

Помогло би им, тврди Динкић, и укидање разних оптерећења, попут фирмарине и бројних локалних такси.

"Нико не зна колико тачно има парафискалних облика. Ако они доносе 1,5 милијарди евра прихода, а порез на зараде и допринос на зараде 4,5 милијарде евра, мој предлог је да се прво крене од укидање парафискалних такси, зато што доприноси финансирају пензиони и здравствени фонд", каже Динкић.

Уз прерасподелу пореза, стручњаци предлажу и да се потрошња државе замрзне на неколико година.

Економиста Александар Стевановић каже да би то подразумевало реформе које досад нико није желео да уради, а односе се на смањење државне администрације, што је популаран потез, али странкама не одговора.

Према његовим речима, реформе би подразумевале смањење издатака на образовни систем, смањење издатака на пензије, реформу здравственог фонда и приватизацију јавних предузећа.

Реформа пореског система један је од првих задатака које стручњаци стављају пред нову владу. У противном, кажу, све више фирми ће се затварати, а минус у државној каси тешко ће остати испод 4,25 одсто бруто домаћег производа.