Читај ми!

Грађевинарство на странпутици

Проблемима српских грађевинара не види се крај. Ове године без посла је остало више од пет хиљада радника, а 30 предузећа је нестало, кажу у синдикату. Захваљујући мерама Владе, Србија једина у региону остварила раст у области грађевине, тврде надлежни.

Грађевинарство у Србији због кризе трпи све јаче ударце. Синдикат грађевинара тврди да је ове године без посла остало између пет и шест хиљада радника, а 30 предузећа је угашено.

Скупштина Србије би ових дана требало да прихвати предлог Владе да се програм подстицаја за грађевину настави и следеће године. Надлежни подсећају да је, захваљујући тим мерама, Србија једина у региону имала раст у грађевинском сектору.

Годинама произвођачи црепа и блокова имају све мање посла. Мање се зида, па и њима продаја иде све лошије, а посебно од 2008. године.

"Овогодишња продаја је отприлике на нивоу прошлогодишње. Ни у ком случају не бих могао да потврдим да је дошло до раста, бар када је реч о вискоградњи", каже директор "Потисја Кањижа" Иштван Јенеи. Према његовим речима, српски произвођачи црепа би без извоза били осуђени на смрт.

Пре кризе готово 90 одсто црепа куповало се за нове објекте, а данас чак половина је за санацију старих кровова. Да је за српске неимаре посла све мање потврђује, кажу у синдикату, то што је од 2008. године без посла остало између 15 и 20 хиљада људи.

Душко Вуковић из Самосталног синдиката грађевинарства напомиње да, гледано из угла радника, није дошло до великог помака.

"Можемо да кажемо да се смањују људски ресурси и ове године око 6.000 радника остало без посла. Предузећа су отишла у стечај или су запослени послати на принудно одсуство дуже од 45 дана", наводи Вуковић.

Држава помаже грађевинарство 

Држава је ове године покушала да помогне грађевинцима тако што је финансирала градњу инфраструктуре, станова за тржиште и за социјално угрожене, тако да је на 250 градилишта ангажовано 85.000 радника.

"Морам да кажем да смо ми једина држава у овом делу Европе која је имала раст у грађевинском сектору, и то искључиво захваљујући овом програму", иситиче министар просторног планирања Оливер Дулић.

Министар каже да ће следећа година бити тешка, додајући да је минстарство обезбедило део средстава. "Важно је да почну да функционишу приватне инвестиције, јер без њих за грађевину нема бољих дана", напомиње Дулић.

Наредне године држава ће грађевинарима помоћи са 17 милијарди динара. То је веома важно, јер, чак и кад је и другима тешко, како надлежни кажу, ту на сваки уложени динар долазе три динара инвестиција у друге делове привреде, а ново радно место повлачи четири новозапослена радника.

Притом, грађевина се у кризи показала као најрањивија – за три године у свету је без посла остало пет милиона грађевинских радника.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи