Препрека више него олакшица

У Србији је од јануара прошле до септембра ове године око 4.000 малих и средњих предузећа више угашено него отворено. Тако је, према оцени економиста изгубљено око 40.000 радних места.

Представници власти често поручују грађанима да не чекају да им држава да посао, већ да и сами покрећу сопствени бизнис. Они који су их послушали, жале се да је препрека много више него олакшица. Регистрација фирме још је и најмањи проблем - траје неколико дана, а трошкови нису велики.

Јованка Атанацковић из Агенције за привредне регистре каже да се плаћа накнада за регистрацију која кошта 4.500 динара за приовредна друштва и 2.140 динара за добијање матичног броја.

Рачуни се увећавају по изласку из Агенције за привредне регистре. Тако је најмањи допринос 9.000 месечно за једног запосленог. Књиговођа кошта од пет до десет хиљада месечно, често и више. Фирмарина од 10 до 100 хиљада месечно, за мала предузећа.

Ту је и накнада за коришћење грађевинског земљишта, а и има и оних који морају да плате два "музичка динара" годишње, што је око 21.000 динара. Рачуница је да се без пет до шест хиљада евра не може ни размишљати о покретању бизниса.

"Требало је новца за депозит и прва кирија, пошто сви траже депозит, папири за отварање салона, за пријаву радника у салону, за материјал, фризерску опрему, за рачуне за воду, струју", објашњава Никола Крстић, власник фризерског салона.

У прве три године од оснивања у Србији опстане тек свака друга фирма. Власници малих и средњих предузећа, у којима и ради највише запослених, зато кажу да Србија треба да следи примере неких чланица Европске уније које имају низ олакшица за почетнике у бизнису.

Драгољуб Рајић из Удружења послодаваца Србије каже да већ у првом месецу треба зарадити 80.000 динара да би се намирили трошкови пословања и платиле дажбине држави. 

"У већини земаља почетници у прве две године не плаћају или порезе или доприносе, такође, ослобођени су свих комуналних такси и свих еколошких и других такси на јединици локалне самоуправе где послују", каже Рајић.

За почетнике у Србији, држава је обезбедила "старт ап" кредите, али њих добије свега пет до девет одсто предузетника. О евентуалним новим мерама помоћи почетницима, у Министарству економије нису желели да говоре пре усвајања буџета за следећу годину.