Криза мења навике

Европским трговцима увек се пред божићне и новогодишње празнике поправљало расположење. Европљани су били широке руке што се тиче прослава и поклона. Све до ове године, трговци се спремају за најлошији промет у последњих неколико деценија.

Најновија истраживања показују да ће празнични издаци бити смањени за око десет одсто, а код Грка и читавих 25 одсто.

Већина Грка каже да је непристојно разметати се када је ове године још 800.000 људи остало без посла, повећавши стопу незапослености на безмало 18 одсто. Следеће ће их бити још више, јер се очекује затварање 60.000 пословних јединица.

"Прошла је половина децембра, а наш промет је скоро па ништа. Прошла година је била лоша, следећа ће бити катастрофална", каже Јанис Гарифалос, власник продавнице обуће.

Тмурно расположење појачава чињеница да су локалне власти углавном смањиле фондове за празнично украшавање градова, па Атина, Лисабон и Мадрид, на пример, не светле као ранијих година. 

Страх од трошења 

Анализе показују да је реч о новој појави - страху од трошења. Најџел Хилдич из Ројтерса каже да је куповна моћ под притиском страха за радно место, мера штедње које прописују владе и стагнације плата.

"Људи се нерадо задужују, штавише ове године су се трудили да уштеде и врате што више дугова. Потрудиће се да угоде себи, али ови празници ће бити далеко од фантастичних", каже Ричард Перкс, аналитичар.

За сада се не жале једино у Немачкој. У најбогатијој европској земљи, празнична потрошња већ је пет одсто већа него прошле године, а слично је и у Шведској и у Данској, али оне нису у еврозони.

Међутим, ово је прилика, кажу социолози, да се они Европљани који морају да штеде отргну од потрошачког менталитета и врате правим празничним вредностима какво је породично окупљање.