Пад инфлације од јануара

Народна банка Србије очекује да се инфлација после Нове године убрзано спусти са садашњих 8,1 одсто на око четири процента и то највероватније крајем марта. Богдан Лисоволик упозорава на ризик раста дуга изнад 45 одсто БДП.

Циљ монетарне политике Народне банке Србије у 2012. јесте да се инфлација током године постепено смањује и да на крају следеће године буде у распону од четири одсто плус минус 1,5 одсто.

Како је наведено је у Програму монетарне политике НБС у 2012. години, основни задатак централне банке је постизање циљане инфлације, чиме се доприноси одржавању стабилности финансијског система и остваривању одрживог економског раста.

Гувернер НБС Дејан Шошкић каже да ће инфлација, најкасније у марту бити у границама планираног коридора од 4,5 плус - минус 1,5 одсто, док су очекивања да ће стопа привредног раста бити смањена са овогодишњих два на 1,5 одсто у наредној години и требало би да остане на том нивоу.

На конференцији "Привреда Србије у другом таласу кризе - изгледи за 2012. годину", на Економском факултету у Београду, гувернер је подсетио да се, у складу са пројекцијама НБС, наставља пад међугодишње инфлације која је од априла до новембра ове године смањена за 6,6 процентних поена на 8,1 одсто.

Међутим, многи други економски показатељи нису повољни, каже гувернер - промет у трговинама је значајно смањен, а индустријска производња је у паду од маја.

Јавни дуг пробија границу?

Стални представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик упозорио је да јавни дуг Србије може пробити максимално предвиђену границу од 45 одсто вредности бруто домаћег производа (БДП), због чега је потребно благовремено донети мере да до тога не дође.

Ризици пословања у Србији су се повећали и ако буду настављене финансијске тензије у еврозони, постоји велика вероватноћа да ће доћи до ревизије економског раста Србије на доле, рекао је Лисоволик.

Лисоволик је указао да је аранжман из предострожности с ММФ-ом само део заштитног механизма за Србију од онога што се дешава у Европи, тако да мора да учини још на том плану, истовремено истичући да је, средњорочно гледано, оптимиста када је о нашој земљи реч.

Економиста Стојан Стаменковић оценио је да је примена новог модела раста до 2020. године, који је заснован на расту производње за извоз, дефинитивно одложена због одлагања датума почетка преговора о чланству у ЕУ, тако да нису реалне прогнозе да се до 2020. године отвори око 400.000, већ око 250.000 нових радних места.

Стаменковић очекује да ће девизне резерве у 2012. години бити смањене за око 1,5 милијарду евра, под условом да се обезбеде директне стране инвестиције од најмање милијарду евра, инфлација не би треабло да предје пет проецната, а депресијација курса седам одсто.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи