Припреме за нови талас кризе

Корисно је што је на састанку представника државе и привреде донета одлука како да се активира кредитни потенцијал, да би кризу што мање осетила привреда, сматра председник пословног клуба Привредник Бранислав Грујић. 

То би значило да би и запослени мање осетили ефекте кризе, како по питању плата, тако и по питању сигурности радног места. А то је важно, објашњава Грујић, јер јаке привреде нема са сиромашним грађанима. 

"Банке су и до сада биле спремне да подрже сваку иницијативу која може да побољша и олакша пословање, а то доказује учешће у субвенционисаним кредитима", рекао је председник ИО Хипо Алпе Адрија банке Владимир Чупић. Он је објаснио да у Србији има предузећа која успешно послују и којима се кредити одобравају са значајно нижим каматним стопама. Проблем су предузећа која немају добре пројекте, као и она које није могуће оживети, ма колика средства да им се дају.

"На банкама је да процене које ће клијенте подржати, а држава у то не би требало да има уплива", рекао је економиста Светске банке у Србији Лазар Шестовић. Он је напоменуо да висина каматних стопа не би требало да буде једина тема о којој се расправља. Потребно је каже, а са тим су се сложили и остали саговорници, променити амбијент привређивања. То подразумева укидање непотребних процедура, што ништа не кошта, а појефтинило би пословање.

Председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић упозорава да кредити не могу да реше проблем неликвидности предузећа. Од државе Кнежевић тражи да повуче конкретне потезе. То подразумева да држава и јавна предузећа плате дугове привреди, да се смањи црно тржиште, реформише порески систем и да коначно правосуђе почне да ради, како би се повећао степен наплате дуговања. Кнежевић подсећа да мала и средња предузећа запошљавају 56 одсто радника у Србији и да им је помоћ и те како потребна.

Проблем Србије је, кажу стручњаци, и то што има много малих и великих предузећа, која су наслеђе из прошлости, а недостају она средња која су свуда покретач привреде.